ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

БОЖАНСТВЕНО ПРИЧЕШЋЕ

Ломи се Јагње Божије

Онда ђакон улази у свети олтар, и ставши с десне стране свештенику који држи свети Хлеб, говори: Разломи, владико, свети Хлеб.
А свештеник, разломивши га на четири дела са пажњом и побожношћу, говори:
Ломи се и раздробљава Јагње Божије, Које се ломи а не раздељује, увек сеједе и никад не нестаје, но освећује оне који се причешћује.

Приликом прве божанствене Литургије која се савршила на земљи, Христос је преломио Хлеб и пружио га Ученицима говорећи: Узмите, једите, ово је тело моје, које се за вас ломи (l.Kop. п,24). Ова свештена радња Господња понавља се на свакој божанственој Литургији и назива се ломљење, то јест преламање светог Тела: литург прелама Јагње Божије на четири дела. Размешта их крстообразно на свети дискос и пошто се сам причести, причестиће потом и верне.
“Ломљење Хлеба указује на заклање Часнога”, то јест Христа[1]. Војници нису на Распећу поломили пресвете кости Христове – као што су учинили са разбојницима који су са Њим били разапети – да се испуни Писмо: Кост његова неће се преломити (Јн. 19,36). Приликом литургијског жртвоприношења, међутим, Господ се ломи и приноси вернима. Божански Златоуст наглашава: “Оно што није снашло Христа на Крсту, томе је, зарад тебе, изложен приликом литургијског жртвоприношења и допушта да Га ломе како би наситио све.”[2]
Ломљење је свештена радња која по превасходству пројављује Христа: двојица ученика у Емаусу Га познаше при ломњењу хлеба (Лк. 24,35), и први хришћани су тако [тј. “ломљење хлеба”] називали божанствену Евхаристију. Ломљењем Хлеба “нераздељиви Христос се раздељује и дели нас ради, како бисмо сви постали Његови причасници. Те иако је нераздељив, раздељује се за нас, сједињујући нас са самим Собом како бисмо сви били једно, управо онако како се молио”[3] у својој молитви Богу Оцу.[4]

* * *

Христос је истински Биће по Себи, Њиме се сви причешћују, али се Он не умањује по причешћу свих: “Претпоставимо да је у питању огњиште и да се његовим огњем упали десет хиљада светиљки и два пута толико… Зар ватра не остаје исте силине, упркос томе што је своје дејство предала толиким светиљкама?” (Свети Златоуст[5]). Христос је извор духовног огња, “који се никако не умањује предајући се другима, него иако се увек излива добрима раздајући их другима, остаје у истом савршенству.”[6]
Христос се дели, али остаје нераздељив. После разламања, свака частица светога Хлеба је потпуни Христос. Ми који достојно учествујемо у свештеној Вечери, сви примамо целога Христа, а Он нас у целости испуњава. “Стога се они, који се причесте, могу назвати боговима по благодати, благодарећи целоме Богу Који их у потпуности преиспуњава, не остављајући у њима ништа без Свог присуства” (Свети Максим Исповедник[7]). У свакоме од нас налази се потпуни Христос. Потпун се налази у целој светој Цркви, на свим географским дужинама и ширинама и у свим вековима. И од пуноће његове ми сви примисмо (Јн. l, 16). Примамо пуноту Живота и чинимо свету Цркву, која је тело његово, пуноћа Онога који све испуњава у свему. (Еф. 1,23) Вештаствене хране увек је мање и понестаје. Јагње Божије, међутим, увек се једе и никад не нестаје.


НАПОМЕНЕ:

  1. Свети Евтихије Константинопољски, О сеетој Пасхи 3, PG 155, 300АВ.
  2. На Прву посланицу Коринћанима 24, 2, PG 61,200.
  3. Свети Симеон Солунски, О светој Литургији 99, PG 155, 300АВ.
  4. Види: Jн. 17, 11.
  5. Ha Јована 14,1,PG 59, 91.
  6. Исто.
  7. Мистагогија 21, PG 91,697A.

Comments are closed.