НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богослужбени » ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ПОМИЊАЊЕ ИЗ ДИПТИХА И ПРОЗБЕНА ЈЕКТЕНИЈА

Јединство вере

Да нас избави од сваке невоље, Гнева, опасности и тескобе, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твоjом.
Народ: Господе, помилуј.
Сав дан савршен свет, миран и безгрешан, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Анђела мира, верног вођу, чувара душа и тела наших, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Опроштај и отпуштење грехова и сагрешења наших, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Добро и корисно душама нашим, и мир свету, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Остало време живота cвогa у миру и покајању да проведемо, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Крај живота нашега да буде хришћански, без бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшноме Христовом суду, молимо.
Народ: Подај, Господе.
Измоливши јединство вере и заједницу Светога Духа, сами себе иједни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо.
Народ: Теби, Господе.

Јединство вере је предуслов да бисмо били примљени у јединство божанствене Евхаристије. Због тога, пре но што приступимо путиру Живота, иштемо од Господа да нас одржи у јединству вере. Црква је једно Тело Христово. Зато треба да има и једну душу, једно срце и једна уста. „Јер ево шта је јединство вере: када смо сви једно, када сви једнако доживљавамо дубоку везу“[1] вере и љубави.
Једна вера нам омогућује да се нахранимо једним Хлебом живота. Свети Игнатије Богоносац пише: „Сабирајте се са једном вером и у име Исуса Христа… свештенодејствујући један Хлеб, а он је лек за бесмртност.“[2] Ту једну, свету и апостолску веру, пошто ју је примила, Црква „брижљиво чува… Верује у њу тако, као да има једну душу и једно срце. Проповеда, поучава и шири веру таквим сагласјем, као да има једна уста… Као што је сунце, та творевина Божија, целоме свету једно и исто, тако и поука истине свуда сија и просветљава све људе који желе да дођу до њеног познања“ (Свети Иринеј[3]).
У Цркви је све заједничко: заједничка је наша вера, заједничка је нада, а заједничка је и наша љубав. Света Црква је, пише преподобни Максим Исповедник, одраз и образ Божији. Као што Он, као Створитељ, Својом неизмерном силом и премудрошћу одржава сједињеним све што је створио, тако и Црква одржава верне у нераскидивом јединству благодаћу и призвањем вере.[4]
Чврсту међусобну повезаност верних рађа свето Крштење, освећује свето Миропомазање, а храни и крепи божанствено Причешће. Зато Тајној Вечери могу да присуствују само они који припадају јединству вере. Црква одриче некрштенима храну непропадивости, јер зна да ако се неко такав кришом причести, појешће суд вечни на своју осуду.[5] Не могу да имају удела у Животу они који немају удела у Истини. Не могу имати заједницу Светога Духа они који не припадају јединству вере. Заједнички Путир има за предуслов заједничку веру.
Света Црква одриче јеретицима да приступају светом Причешћу. Одбија и литургијско општење са иновернима, то јест да се моли са њима. Неки у томе виде некакву ускогрудост и не схватају љубав Мајке Цркве. Али, она се жудно моли да се сваки човек у покајању обрати, јер добро зна да би привидно „причешће“ нашкодило самим иновернима, а уједно ви довело до слабљења вере код неких верних.
Сви они који живе у јединству вере осећају човекољубље Мајке Цркве. Чују како Њено материнско срце болно куца тугујући за сваким човеком, виде како изгара од љубави према свима: према безверницима и оглашенима, онима далеко од вере и онима близу ње.


НАПОМЕНЕ:

  1. Свети Јован Златоуст, На посланицу Ефесцима 11, 3, PG 62, 83.
  2. Ефесцима 20, B 2, 268.
  3. Против јереси 1,10, 2, SC 264,159-160.
  4. Упор. Мистагогија 24, PG 91, 705B.
  5. Упор. Установе апостолске, 7, 25, PG 1,1017В.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *