НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богослужбени » ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ХЕРУВИМСКА ПЕСМА

Благообразни Јосиф, скинувши са дрвета

Полагање часних Дарова на свети Жртвеник и затварање Царских Двери је последња свештена радња великог Входа.
Размештајући свети путир и свети дискос на свети Престо, свештеник изговара тропар: Благообразни Јосиф Свети дискос, на коме се налази извађени део просфоре, Агнец, символизује руке светих Јосифа и Никодима, „који погребоше Христа“ (свети Герман[1]). Воздух, односно велики покривач положен на часне Дарове, символизује плаштаницу у коју је Јосиф увио пречисто Тело Христово, а кађење иконизује мирисе којим га је помазао пре Погребења. Напокон, затварање Царских Двери символизује печаћење животворног Гроба.
Литург чинодејствује дело Христовог погребења, дакле оно што су учинили свети Јосиф и свети Никодим. И он, у том часу дубоко потресен, као и они, види одевено! светлошћу као хаљином. Рида, и ридајућu говори: Авај мени, преслатки Исусе! кога малопре сунце гледајући на Крсту обешена, тамом се заодену; и земља са страхом се потресаше, и завеса храма се раздираше. А ево сада видим Те, мене ради драговољно сишавшег у смрт. Како да Те погребем, Боже мој, и како плаштаницом да Те увијем? Којим ли рукама да се дотакнем нетљенога Тела Твога? Или које песме да отпевам исходу Твоме, Милосрдни? Величам страдања твоја, песмословим и погребење твоје, са Васкрсењем, говорећи: Господе, слава Теби.[2]
Сваки верујући дужан је да подражава светог Јосифа који „подиже тело Исусово увијено у чисто платно и стави га у нови гроб. А то значи у новога човека. Нека се, дакле, свако ревносно брине да не сагреши, како не би показао ниподаштавање према Богу Који обитава у њему и како Га не би одагнао из своје душе.“[3]
Душа сваког верника постаје тако нови гроб који треба да прими пресвето Тело Христово.


НАПОМЕНЕ:

  1. Созерцање, стр. 421С.
  2. Посни Триод, Света Велика Седмица – страсна, Призрен 1996, На свети Велики Петак на вечерњи, Слава, И сада. Глас 5. стр. 171.
  3. Велики старечник, Поуке пустињских отаца (тематска збирка), Бгд. 2004, Десето поглавље, поука 46, стр. 217.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *