ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ЈЕКТЕНИЈА ЗА ПРЕДЛОЖЕНЕ ЧАСНЕ ДАРОВЕ И СИМВОЛ ВЕРЕ

Греси и незнања

Молитва приношења, коју свештеник говори тихо после стављања божанствених Дарова на свети Престо:
Господе Боже Сведржитељу, једини Свети, који примаш жртву хвале од оних који Те свим срцем призивају, прими молитву и нас Грешних, и принеси је светоме Жртвенику твом, и оспособи нас да Ти за гpexe својe и незнања народна приносимо Дарове и духовне жртве. И удостој нас да нађемо благодат пред Тобом, да Tu жртва наша буде блалоугодна, u да Благи Дух благодати твоје сиђе на нас, и на oвe предложене Дарове, и на caвe народ твој.
Свештеник гласно:
Милосрђем Јединороднога Сина Твогa, са којим си благословен, са пресветим и благим и животворним твојим Духом, caда и увек и у векове векова.
Народ: Амин.

Овом молитвом, која се зове Молитва приношења, литург усрдно моли Господа да га удостоји да принесе свете Дарове за своје грехе и народна незнања.
Није, разуме се, без значаја чињеница што се у молитви исто дело (грех) спомиње са две различите речи: гpex и незнање. Греси народа се називају народним незнањем. Божанствена Литургија се, дакле, узноси Богу за сагрешења свештеника и за све оно што је из незнања починио народ.
Сви смо ми грешни. Али, док народ може да сагреши из незнања, свештенику незнање није допуштено. И најбезначајнија свештеникова сагрешења су велика “не по њиховој природи, него зато што добијају на озбиљности и тежини због свештеног достојанства онога ко се усудио да их почини” (Свети Златоуст[1]) Као што је Бог рекао Израиљцима: ако свештеник згреши, исто је као да је згрешио цео народ. Зато је одредио да се у том случају принесе иста жртва која се приноси, ако ли би сав збор синова Израиљевих згрешио нехотице (З.Мој. 4,13). Ова чињеница “показује да је за свештеникове ране потребна већа помоћ, то јест онолика колика је потребна за ране народне”[2]
Литург, као човек везан телесним похотама и спастима, узноси свети Принос за себе и за незнања народна. Безгрешан је био једино Христос, пошто сам изврши очишћење грехова наших (Јев. 1,3). Управо зато литург припада Господу, иште отпуштење грехова и моли Га да осени срца верних Пресветим Духом, како би Му Жртва била благоугодна.


НАПОМЕНЕ:

  1. О свештенству, 6, 11 PG 48 687
  2. Исто.

Comments are closed.