НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богослужбени » ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

БОЖАНСТВЕНО ПРИЧЕШЋЕ

„И горе Те имам и доле се прожимам Тобом.“

Свештеник се тихо моли: Чуј, Господе Исусе Христе Боже наш, из светог обитавалишта cвог и са престола славе Царства cвог, и дођи да нас освешташ, Ти, који са Оцем седиш гope, и oвдe си невидљиво са нама; и удостој нас да нам својом моћном руком предаш пречисто Тело својe и пречасну Kpв, а преко нас и свему народу.
Онда се свештеник клања, исто тако и ђакон пред светим Дверима, и говоре тихо три пута:
Боже, милостив буди мени грешноме.

Христос је кратко пре Страдања уверавао своје Ученике: Ја идем Оцу своме (Јн. 14,12)… Још мало и свет ме више неће видети, а eu ћете ме видети, јер ја живим и eu ћете живети (Јн. 14,19). Свет су људи који живе изван божанствене Литургије. Они не виде Христа, јер живе у тами. „Христос казује да ће бити невидљив и у потпуности сакривен, након Свог одласка са земље, то јест након вазнесења, за све оне онима који имају вештаствено умовање, али да ће бити видљив Светима“ (Свети Кирило Александријски[1]). На божанственој Литургији Христос је невидљиво са нама. Као што је, по ваплоћењу Логоса Божијег, тело сакрило Божанство, тако је сада „свети Хлеб као завеса која прекрива Божанство у њему“ (Свети Григорије Палама[2]).

* * *

Својим ваплоћењем, Христос је дошао на земљу и постао човек, не напуштајући Очев престо. Чудесно је што се опходио као човек и као Бог Логос животворио све и као Син Божији сапостојао Оцу“ (Свети Атанасије Велики[3]).
Вазневши се, Богочовек се узнео до Очевог престола у обоженом Телу, које је у исти мах оставио нама и приноси нам га на свакој божанственој Литургији. „Када је пророк Илија био узведен на небо, оставио је свој плашт свом ученику Јелисеју. Син Божији је нама, међутим, вазневши се, оставио тело Твоје. Пророк је, међутим, оставио плашт, пошто га је скинуо са себе, док се Христос, оставивши Своје тело нама, уједно са њим узнео до Оца“ (Свештени Златоуст[4])
По Вазнесењу, Господ седи заједно са Оцем на небесима, а уједно се налази са вернима на божанственој Литургији. Његово присуство преиспуњава и небо и земљу. Међутим, са Христом већ сједињени човек, борави у исти мах и на небу и на земљи: „И горе Те имам и доле се сједињујем с Тобом“, каже свети Јован Златоуст[5]. Горе: у очинском наручју Бога Оца, доле: у материнском наручју Цркве. И тамо и овде човек живи у љубави Божијој.
Христос, који је на небесима, на божанственој Литургији је са нама. И не само да је са нама, него долази да се настани у нама. „Сви ми који се причешћујемо светим Телом Христовим, сви ми који окусимо од Крви Његове… кушамо Онога Који седи на небеском престолу, Коме се клањају свети Анђели, Који се налази поред Бога Оца.“[6]
Пречистим и пресветим Својим рукама, Господ самога Себе предаје литургу, а преко њега свему народу (Лк. 2,10).


НАПОМЕНЕ:

  1. Ha Јована 9, PG 74, 264D-265A.
  2. Oмuлuja 56, 5.
  3. О јављању Логоса Божијег у телу 17, PG 25,125С.
  4. О статуама 2, 9, PG 49,46.
  5. На Прву поспаницу Тимотеју 15,4, PG 62, 586.
  6. Исти светитељ, На посланицу Ефесцима, 3, 3, PG 62, 27.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *