ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

МИРНА ЈЕКТЕНИЈА И АНТИФОНИ

Бог се унизио

Слава Оцу… И сада… Јединородни Сине, Речи Божија, бесмртан си, и изволео си да се ради нашег спасења оваплотиш од свете Богородице и Приснодјеве Марије, и непроменљиво постао си човек; био си распет, Христе, Боже, и смрћу смрт сатро; Ти си један од Свете Тројице, прослављан са Оцем и Светим Духом, спаси нас.[1]

Јединородни Син и Логос (Реч) Божији је приступачни, “негордељиви”[2] Бог. “Он, Који је разуму недоступан и превазилази свако поимање… изволео је да постане човек, да прими тело – оно исто које је саздао о праха земнога – да уђе у девичанску утробу, да буде ношен у њој девет месеци, да буде дојен и да претрпи све кроз што пролази човек” (Св. Златоуст[3]).
Свештени Златоуст је на посебан начин осетио сву величину Божијег унижења: “Онај Који се налазио у наручју Бога Оца благоволео је да прими обличје слуге и да претрпи сва телесна стања… Да полако одрасте, да буде обрезан, да приноси жртву, да гладује, да трпи жеђ, да се злопати и да на крају претрпи смрт… Све то је Створитељ свега изволео нас ради и зарад нашег спасења… Он, Који је све створио ни из чега, Он Који погледа на земљу и чини да се тресе (Пс. 103,32), Чије славе светлост ни Херувими не могу да гледају… Он се ради нас и нашег спасења унизио и постао човек!”[4]
Исус Христос се ради нашег спасења унизио и ваплотио се од Пресвете Богородице да би поразио човекоубицу ђавола. Као човек ушао је у битку у коју је требало ми да уђемо, али нисмо били кадри; а као Бог је однео велику победу: “Као Бог покреће борбу за људе, јер је био и човек. А опет, као човек побеђује грех будући безгрешан, јер је био и Бог. На тај начин се наша природа избавља од срамоте и овенчава се победничким венцем, јер је побеђен грех” (Блажени Никола Кавасила[5]).
Христос је победник над ђаволом, над грехом, над смрћу. Због тога се на сабрању верних са благодарношћу поје свечана победничка химна.


НАПОМЕНЕ:

  1. Тропар Јединородни Сине “цар Јустинијан је саставио” (епископ Теодор Андидски, О томе шта се збива у божанственој Литургији 12, PG 140,433С)
  2. Преподобни Симеон Нови Богослов, Евхаристија 2, SC 113, 340.
  3. Oм. Ha “Оче, ако је могуће” 3, PG 51, 37.
  4. Исти светитељ, Омилија На Постање 23, 6 PG 53, 205.
  5. О животу у Христу PG 150, 513В.

Comments are closed.