НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богослужбени » ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ХЕРУВИМСКА ПЕСМА

Као они који ће примити Цара свих

Служебник. Док свештеник чита молитву, ђакон, узевши кадионицу и примивши уобичајени благослов од свештеника, кади свету Трпезу унаоколо, олтар и свештеника, а затим, изишавши пред свете Двери, кади свете иконе и народ, говорећи у себи Педесети псалм.
По молитви и кађењу свештеник и ђакон пред светим Престолом говоре Херувимску песму три пута, клањајући се.
Свештеник: Ми који Херувиме тајанствено изображавамо, и Животворној Тројици Трисвету песму певамо, сваку сада животну бригу оставимо.
Ђакон допуњава: Као они који ће примити Цара свих, Анђелским Силама невидљиво праћенога. Алилуја, алилуја, алилуја.
Потом свештеник и ђакон одлазе Предложењу; ђакон иде напред; свештеник кади Свете Дарове, молећи се у себи: Боже, милостив буди мени грешноме (трипут).
Грчки текст: По молитви, свештеник по трећи пут говори: Ми који Херувиме тајанствено изображавамо, и Животворној Тројици Трисвету песму певамо, сваку сада животну бригу оставимо.
Ђакон допуњава: Као они који ће примити Цара свих, Анђелским Силама невидљиво праћенога. Алилуја, алилуја, алилуја.
Потом свештеник кади свети Олтар, свете иконе и народ. У току кађења говори: Васкрсење Христово видевши… (говори се кад год је недеља), затим: Ходите, поклонимо се (три пута), и 50. псалм до стиха:
Тада ћеш благоволити… Потом свештенослужитељи, клањајући се три пута пред светом Трпезом, целивају антиминс[1], говорећи скрушено ове тропаре: Сагреших, пред Тобом Спасе, као блудни син: прими ме, Оче, покајанога и помилуј ме Боже.
Вапим, Христе Спасе, Гласом Цариника: Милостив буди према мени, као према њему и помилуј ме, Боже.
Потом клањајући се саслужитељима, говори: Опростите ми браћо и саслужитељи. Затим клањајући се сабраном народу тражи опроштај. Потом свештеник и ђакон одлазе до светог Предложења и поклонивши се целивају часне Дарове, говорећи: Боже, милостив буди мени грешноме и помилуј ме (Лк. 18,13).

* * *

Да би литург у својим рукама држао часне Дарове неопходно је да дубоко у себи осећа покајање и да приђе Жртвенику као блудни син.
Псалам покајања, који изговара литург док кади, скрушено изговарање тропара, клањање светом Жртвенику и светом Предложењу, тражење опроштаја од Бога и од саслужитеља, као и од народа, све то открива срце скрушено (Пс. 50,19). Својим примером литург показује вернима пут покајања и „иконизује Јована Претечу и Крститеља, који је први почео да проповеда говорећи: Покајте се, јер се приближило Царство небеско (Мт. 3,2)“ (Свети Герман[2]). Литург нас подстиче да припремимо пут Господњи (Мт. з, з), то јест пут којим ће довести Цара Христа у наше душе. А тај пут је покајање. Тако, сви заједно и литург и сабрани верни народ у покајању дочекују Христов долазак.
Кроз покајање се освештавамо, па када потом дође Христос на наше сабрање, дочекаћемо Га достојни светих Тајни. Христос нам приноси Свој живот. Он „Који је сав огањ, недоступан и неприступан анђелима“ (Свети Симеон Нови Богослов[3]), приноси Себе верницима за храну. А сваки верник с радошћу, а уједно и са трепетом, причешћује се огњем неизрециво се блажећи.
Грех јесте родио смрт, али покајање отвара пут Живота: „Грех је смрт и ко је онај ко ће кроз њега умрети, а сам од себе васкрснути? Нико, разуме се“ (Свети Симеон Нови Богослов[4]).
Покајмо се, дакле, и прибегнимо Неувенивом Христу, јер Он је Васкрсење и Живот. Покајање представља излаз из греха, а уједно и улаз у божанствену Литургију, где се приноси Живот.

* * *

Према старијем литургијском тексту, литург после светог Причешћа каже: Нека дође Благодат Tвoja, и нека прође oвaj свет.[5] Управо у тај простор благодати води нас божанствена Литургија. То је циљ и преподобноме Максиму Исповеднику. За тог великог упућеника у небеске тајне и мистагога верних, Велики вход „је почетак и увод у нову поуку коју ћемо добити на небесима о Домостроју Божијем за нас и о откривењу тајне нашега спасења, која је скривена у неприступној божанској тајанствености“.[6] Поуку, која се односи на дело жртвовања самог Учитеља.


НАПОМЕНЕ:

  1. Антиминс је освећена иконописана тканина на којој се савршава божанствена Евхаристија. Ако свети престо није освећен, антиминс треба да садржи честице часних моштију. Он символизује плаштаницу којом је благообразни Јосиф обавио пресвето Тело Господње. Реч антиминс (άντιμήνσιον) потиче, по једном тумачењу, од грчког предлога анти (αντί) и латинске речи tensa (трпеза). По другом тумачењу потиче од грчке речи анти (αντί) и друге грчке речи минс (μίνσος), која значи малу црквену службу, или сасуд који се користи за принос дара, и требало би да се пише као у старија времена: антиминс (άντιμίνσιον).
  2. Созерцање, стр. 401А.
  3. Химна 22, 36, SC 174, 172.
  4. Преподобни Симеон Нови Богослов, Сабране беседе, Бгд 2005, Катихетске беседе, Беседа двадесет трећа, стр. 181.
  5. Дела апостолских ученика, Дидахи – Учење дванаесторице апостола Вр.Бања-Требиње, 2002. 10, 6, стp. 139.
  6. Свети Максим Исповедник, Мистагогија, 16, PG 91, 693С.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *