ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ЈЕКТЕНИЈА И ВЕЛИКИ ВХОД

Отпуст оглашених

Ђакон: Ви који сте оглашени, изиђите; оглашени, изиђите; вu који сте оглашени изиђите; нико од оглашених (да не остане). А вu који сте верни, опет и опет у миру Господу се помолимо.
[само у Служебнику: Народ: Господе, помилуј]
Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
[само у Служебнику: Народ: Господе, помилуј]
Ђакон: Премудрост!

Отпуст оглашених је чин љубави Цркве да се заштите они који се још нису родили у Христу. Оглашени су нерођени замеци мајке Цркве. Они се кроз катихезу развијају и постепено попримају коначни облик све до “божанског порођаја”[1], до светог Крштења.
Апостол Павле је, будући да је знао да реч Божија, која се односи на тајне вере може да нашкоди, уместо да користи неукрепљенима, писао вернима Коринта: Млеком вac напојих, а не јелом (l.Kop. 3,2). Оглашене треба хранити лако сварљивом храном: Црква “допушта да оглашени чују свете речи Псалама и божанско читање Светога Писма. Али их не позива на свештенодејствовање и созерцање (Светих Тајни) које следи” (Свети Дионисије Ареопагит[2]).

* * *

Верни су живо камење (1.Пт. 2,5) од кога се зида грађевина дома духовног – Црква. “Подиже их у висину ‘грађевинска справа’ Исуса Христа, Часни Крст, користећи се Свесветим Духом као ‘конопцем’.
Вера је малтер који их везује, а љубав је пут који води ка Богу” (Свети Игнатије Антиохијски[3])
Оглашени се, међутим, још нису удостојили да приме Светога Духа – конопац уз помоћ кога се човек успиње до висине rope Таворске – нити су задобили веру, то јест свезу која човека везује са Светим Духом. Тако су двери љубави – пут који води ка Богу – за њих још затворене.
Свети Принос је царска Гозба. Они који се још нису оденули у свечану сватовску одежду која им се дарива на светом Крштењу, удаљују се из простора у коме се чинодејствује божанствена Евхаристија. Остају да дочекају Христа само они који су примили знамење дара Светога Духа. Они ће бити званице на царској свадбеној Гозби како би се веселили созерцавајући Бога као причасници Светих Тајни.


НАПОМЕНЕ:

  1. Свети Дионисије Ареопагит, О црквеној јерархији, 3, 3, 6, PG 3,433В.
  2. Поменуто дело, PG 3,432C.
  3. Ефесцима 9, PG 5, 652B.

Comments are closed.