ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ
МИРНА ЈЕКТЕНИЈА И АНТИФОНИ
Да нас избави од гнева
Надутост човека који сагрешује и не каје се повлачи гнев Божији. Али, када говоримо о „гневу Божијем“ не треба при томе, разуме се, да имамо на уму гнев као страст Бога, него кажњавање човека. „Чак и када кажњава, Бог остаје бестрастан. Јер Он то не чини са гневом, него из старања и великог човекољубља.“[1] Бог зна да је гордом човеку на корист да буде без добра и врлине: „Гнев Господњи је прекид давања божанских благодатних дарова, он је на корист сваком сујетном и гордом уму, који се хвали Богом датим добрима као да су његова сопствена постигнућа“ (свештени Златоуст[2]). Васпитавајући га Својим гневом, Бог приводи гордога „самоограничењу и смирењу“ (Преподобни Максим Исповедник[3]). Тако човек почиње да схвата колико је слаб, очишћује своје срце од надмености и поново прима благодат Божију.
Овом прозбом молимо Бога да спознамо своју слабост и да се смиравамо пре но што нас снађе Његова васпитна казна и напуштање.
НАПОМЕНЕ:
- Упор. Свештени Златоуст, На Псалам 7, 6, PG 55,90.
- Палом Teодopy 4, PG 47,281.
- Посланица Таласију о разним питањима 52, PG 90,492А.
