НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богослужбени » ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

БОЖАНСТВЕНО ПРИЧЕШЋЕ

Не налазим речи, Спасе

… Ђакон излази, стаје на обично место и говори:
Примивши божанске, свете, пречисте, небеске, и животворне, страшне Христове Тајне, стојећи смерно, достојно заблагодаримо Господу.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Заштити, спаси, помилуј, и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Измоливши сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, сами себе иједни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.
Народ: Теби, Господе.
Онда свештеник говори благодарну молитву после Причешћа свих:
Благодаримо Ти, човекољубиви Владико, добротворе душа наших што си нас и у данашњи дан удостојио твојих небеских и бесмртних Тајни. Исправи пут наш, утврди cвe нас у страху твоме, сачувај живот наш, учврсти кораке наше, молитвама и мољењима славне Богородице и Приснодјеве Марије и свих Светих твојих.
Возглас: Јер си Ти освећење наше, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, caда и увек и у векове векова.
Народ: Амин.

Ова благодарна молитва призива у наше сећање благодарење Христових Ученика на свршетку Тајне Вечере: И отпојавши хвалу, изиђоше на гору Маслинску (Мт. 26, 30). Свештени Златоуст примећује: „Ова последња молитва на божанственој Литургији је символ оне [прве] молитве. Господ је заблагодарио, пре но што је свето Тело и Крв Своју пружио Ученицима, зато да бисмо и ми заблагодарили. А по приношењу је опет заблагодарио и отпојао хвалу, како бисмо и ми то чинили.“[1]
Свети Јован је саставио једну литургијску молитву као благодарење по божанственом Причешћу. Светитељ осећа да није у стању речима да изрази дужну захвалност Дародавцу Христу. И моли Господа да свештенослужитеље и верне сачува у часном и непорочном живљењу, и да их удостоји небеске Трпезе до последњег часа њиховог живота:
Каквом хвалом, каквом песмом, каквим благодарењем, да узвратимо Теби, човекољубивом Богу нашему, што си и нама на смрт осуђенима и нама у гресима погруженима слободу подарио и учинио нас причаснима бесмртног и небеског уживања у светом Телу и Крви Христа Твојега? Стога Те молимо, учини неосудним нас и слуге Твоје служитеље: сачувај у часном и непорочном животу са нама и народ који се са нама моли, и удостој нас да будемо причасни овој Твојој тајној Вечери до последњег даха, на освећење душе и тела, како бисмо се удостојили и Tвогa Царства небеског са свима онима који су Ти угодили; молитвама и заступништвом Пресвете и пречисте Богородице и Приснодјеве Марије и свих Светих твојих. Јер си свет и човекољубив Бог и Теби славу узносимо Оцу и Сину и Светоме Духу, caда и увек и у векове векова. Амин.[2]
Други светитељ, свети Симеон Нови Богослов, благодари Господу по божанственом Причешћу. И поред небеског благодатног дара богословствовања, који је примио, каже да није у стању да нађе речи да искаже сву величину доброчинстава Божијих и да Му на томе заблагодари:

„О Владико и Саздатељу свега,
Ти Који си недоступан Серафимима,
не само што говориш са мном, гледаш ме и храниш
него си ме удостојио да тело Tвoje,
учинивши га сасуштаственим мени,
дотичем и једем и Kpв Твоју пресвету да пијем…
Ум ми се смућује, а језик одузима
и не налазим речи, Спасе,
да изнесем cвa дела Tвoje доброте
која си учинио мени, слузи Твоме…
Сјединио си се са мном, Човекољупче, по безмерној милости…
и кућу си моју нечисту очистио
и ушавши у њу, ту се настанио, о Света Тројице, о Боже мој,
а потом си ме учинио престолом Божанства Tвогa
и храмом Tвoje недоступне славе и Царства“[3]


НАПОМЕНЕ:

  1. На Матеја 82, 2, PG 58, 740. У доба свештеног Златоуста ова благодарна молитва је била последња на божанственој Литургији.
  2. У старије време ово је била заамвона молитва на Литургији. (П. Трембелас, Три Литургије, Aтинa 1935, стp. 155.)
  3. Химна 20, 55-203, SC 174, 114-126,

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *