НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богослужбени » ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ВХОД СА ЈЕВАНЂЕЉЕМ – МАЛИ ВХОД – И „ЧТЕНИЈА“

Блага вест о Царству

Ђакон: Читање светог Еванђеља од (име Еванђелиста).
Свештеник: Пазимо.
Народ: Слава Теби, Господе, слава Теби.

Ђакон чита из Еванђеља перикопу [зачало] одређену за тај дан. Пошто се заврши читање Еванђеља, свештеник, благосиљајући ђакона, каже: Мир теби благовеститељу.
[само у грчком тексту: Народ: Слава Теби, Господе, слава Теби.]
Реч која људима открива тајну божанског домостроја назива се Еванђеље (Јеванђеље) [Ευαηηελιον] јер је то радосна, блага, вест (ευαγγελια) да је Бог дошао на земљу да спасе човека: јер вам, ево, јављам радост велику…јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ (Лк. 2,10-11). Исус Христос је, дакле, радосна вест Јеванђеља: „Он је благовест о нашем спасењу“ (Свети Кирил Александријски[1]).
Јеванђеље је, следствено томе, реч о Речи Божијој [Логосу Божијем]. Свети Златоуст, промишљајући тајну ваплоћења Господњег и све дарове из ње произишле, објашњава зашто се запис те тајне назива Јеванђељем: „Са чиме би икада било могуће изједначити ове радосне вести? Бог на земљи, човек на небу! Све је постало једно: анђели су запојали заједно са људима, људи су почели да опште са анђелима и осталим небеским Силама. Могао си заиста да видиш да је завршен многовековни рат, да смо ми људи примили опроштај од Бога, да је ђаво посрамљен, демони се разбежали, а смрт сатрвена. Могао си видети како се отвара рај, брише проклетство, грех искорењује, прелест одагнава. Могао си још видети како се вратила истина, а реч хришћанске вере како се расејава на све стране и како преобилно рађа плодове, како се небески живот зачео на земљи.“[2] Због тога Јеванђелист Јеванђељем назива казивање о животу Христовом, јер су „све остало – све што су људи сматрали срећом – само речи без стварне садржине… Проповеди Христових ученика рибара, међутим, могу се назвати истинском Благовешћу, у најдословнијем смислу. Не само због тога што оне представљају вечна и непролазна добра, узвишенија од нас, него стога што су нам подарене без икаквог труда с наше стране. Нисмо се ни уморили, нити ознојили… Само нас је заволео Бог и примили смо све те дарове.“[3]

* * *

Есхатолошки тумачећи читање светог Јеванђеља, преподобни Максим Исповедник каже да оно: „указује на свршетак света. Јер након читања светог Јеванђеља архијереј силази са престола и свештенослужитељи произносе отпуст и удаљавају оглашене и све оне који су недостојни да гледају божанске Тајне које треба да се покажу.“[4] Читање светог Јеванђеља, дакле, открива „оно што је писано: Јеванђеље о Царству Небеском ће се проповедати по васцелој васељени… и тада ће доћи свршетак (И проповедаће се ово јеванђеље о Царству по свему свету за сведочанство свима народима. И тада ће доћи крај – Мт. 24,14.)“[5].
Током евхаристијског сабрања са славом долази Христос „на шта указује силазак архијереја са престола“ (Свети Максим Исповедник[6]). Удаљавање оглашених и свих оних који нису достојни да буду причасници Светих Тајни, представља предизображење страшнога Суда. Кроз свештенодејствовање евхаристијске Тајне које потом следи, предокушавамо Царство Божије и вечну радост верних, а то ћемо још дубље доживети као сатрпезници њене Вечере.


НАПОМЕНЕ:

  1. Беседа упућена најпобожнијима царицама, PG 76,1328В.
  2. Ha Maтeja 1,2, PG 57,15-16.
  3. Исто.
  4. Мистагогија 14, PG 91, 692D693A.
  5. Исто.
  6. Исто,23,PG91, 700B.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *