ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ
СВЕТО УЗНОШЕЊЕ (АНАФОРА) – КАНОН ЕВХАРИСТИЈЕ
Тајна Вечера и божанствена Литургија
Божанствена Евхаристија је светотајинско продужење [епектаза] Тајне Вечере. Не ради се о њеном символичком обредном понављању, него се ту пред нама одиграва она иста Тајна Вечера, јер исти Христос приноси и приноси Се. Свештени Златоуст каже: „Верујте да је и сада она иста Вечера којој присуствује Христос. Она Вечера се ни по чему не разликује од ове свете Тајне… Јер и ову и ону Он приправља.“[1] Светитељ је, што се тога тиче, категоричан, јер то што говори на основу сопственог опита у свом светом животу: „Онај Ко је устројио свету Тајну на Тајној Вечери, Тај Исти сада савршава тајну божанствене Литургије… Ова часна Трпеза је она иста Трпеза из Тајне Вечере и није ништа мање од тога.“[2]
Христово присуство, светлост која је простветлила Тајну Вечеру, светли на свакој светотајинској Вечери. Он је присутан као божански домаћин Вечере: „Присутан је Христос и сада, Онај, Који је и приредио ону Трпезу, Исти приправља и ову сада.“[3] Приневши Самога Себе на жртву, није „престао са свештенослужењем, него нас ради наставља ту свештену службу“[4] и заступа нас пред Богом.
Мудри Соломон је пророковао Вечеру живота: Премудрост сазида себи кућу… и постави сто свој. Посла слуге своје, те зове сврх висина градских… Ходите, једите хлеба Mojeгa, и пијте вина које сам растворила… [да бисте се зацарили у вечности][5]. То о чему говори мудри Соломон „јесу символи свега онога што се сада савршава на божанственој Литургији… Штедар у даривању, Бог је спреман (да се принесе), божански дарови су пред нама. Тајна Трпеза је постављена. Животворни Путир је пун. Цар славе позива на Вечеру, Син Божији дочекује узванике… Ипостасна Премудрост Бога Оца, која је себи сазидала храм нерукотворени, раздељује Тело Своје у обличју хлеба и дарива своју животворну Крв у обличју вина. О каква страшна Тајна!… О како несхватљиво снисхођење! О какво недокучиво милосрђе!“ (Свети Кирил Александријски[6]).
Узимајући учешћа на Христовој Вечери можемо да окусимо Његову љубав: Окусите и видите да је добар Господ (Пс. 33,8). Јеванђелиста Јован почиње опис Тајне Вечере говорећи да је то израз бескрајне љубави Христове према Ученицима: А пред празник Пасхе… Исус… љубивши своје који су у свету, љубио их је до краја (Јн. 13, l). И пошто је положио Себе као храну бесмртности, даје нову заповест љубави: Заповест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге (Јн. 13,34). Потом открива величину и итос љубави Своје према нама. Оно прво као што, објашњава другим: Као што Отац љуби мене, и ја љубим вас; останите у љубави мојој (Јн. 15,9).
НАПОМЕНЕ:
- На Матеја 50, 3, PG 58, 507.
- Исто, 82, 5, PG 58, 744.
- Свештени Златоуст, На Јудино издајство 1, 6, PG 49, 380.
- Свети Никола Кавасила, Тумачење свете Литургије, Тридесет девета беседа, Беседа Нови Сад 2002, стр. 111. (PG 150, 428B).
- Ове реченице нема у српском издању Старога Завета (прим. прев.)
- Ha Тајну Вечеру, PG 77,1017CD.