ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

БОЖАНСТВЕНО ПРИЧЕШЋЕ

Светиње светима

Ђакон: Пазимо!
Свештеник, узносећи свети Агнец, произноси: Светиње светима. Народ: Један је свет, један Господ Исус Христос, у славу Бога Оца. Амин.
Потом се пева причасни стих[1].

Светиње, које се предају на причешће светима, су свето Тело и часна Крв Христова. Христос је једини по природи Свети. Један и једини Господ. Ми се можемо назвати светима једино зато што смо причасни Његовој светости. Светима се називају верни “због Светога у Коме заједничаре и због Његовог Тела и Крви којима се причешћују” (Свети Никола Кавасила[2]).
Високо подизање светог Тела Христовог, свештена радња коју у том часу врши литург, “иконизује узношење на Крст и крсну смрт, али и само васкрсење” (Свети Герман[3]).
Ова свештена радња значи да су “Светиње… доступне само светима. А светима овде сматра оне који су савршени у врлини, али и оне који се труде да доспеју до савршенству, чак и ако још увек нису у томе успели. Јер, ни њих ништа не спречава да се освештају причешћујући се Светим Тајнама.”[4]
Свети се не боре само зато да би се ослободили греха, него и зато да би задобили Светога Духа. Свештени Златоуст, тумачећи израз Светиње светима, каже: “Високо подижући руку, снажним гласом, страшним узвиком, као какав проповедник, стојећи тако да га сви виде и узвикујући гласно у оној савршеној тишини, свештеник једне позива да се причесте, а друге у томе спречава. И то не чини руком, него гласом… Када свештеник изговори: Светиње светима, тиме хоће да каже: Ко није свети, нека не приступи. Не каже да треба само да буде очишћен од грехова, него свети. Јер та реч не указује само на онога ко се ослободио грехова, него на онога ко у себи има Светога Духа и изобиље добрих дела. Не желим, каже, да будете само ослобођени нечистоте, него да будете бели, светли и лепи… Ко је такав, нека приђе и нека приступи царском Путиру.”[5]


НАПОМЕНЕ:

  1. У старије време причасни стих је био цео псалм, који се певао током причешћа верних (одатле му и назив “киноник”). Такви псалми су били: Пс. 22, Пс. 33, Пс. 116 и Пс. 144.
  2. Тумачење свете Литургије, Тридесет седма беседа, Беседа, Нови Сад 2002, стр. 138.(PG150,449A).
  3. Созерцање, стр. 448В.
  4. Свети Никола Кавасила, горе цитирано дело, на истом месту.
  5. На посланицу Јеврејима 17, 5, PG 63,133.

Comments are closed.