ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

МИРНА ЈЕКТЕНИЈА И АНТИФОНИ

Крст символише Царство

Док свештеник славослови Царство Божије, светим Јеванђељем изнад Часне Трпезе чини знак крста. Прва реч божанствене Литургије је славословље, а прво дело [свештена радња] је Крст. Божанствена Литургија је Царство Божије и онамо доспевамо благодарећи Крсту.
Крст је доказ да је Христос једини истински Цар. Разбојник који је био распет десно од Христа богословствује са те висине, са крста: „Крст је символ Царства. Називам Христа Царем управо зато што Га видим распетог. Јер приличи цару да умре за поданике. Христос рече: Пастир добри живот свој полаже за овце (Јн. 10,11). Према томе и добри цар жртвује свој живот за поданике. А како је Он положио Свој живот, онда Га називам Царем: Сети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме (Лк. 23,42)“ (Свети Јован Златоуст[1]).

* * *

Пре но што је Христос распет, „крст је био знак осуде, али му се сада исказује част. Пре тога је био символ смртне пресуде, а сада је темељ нашега спасења“. Преко Крста смо пронашли пут до Царства: „Благодарећи Крсту не тумарамо више пустињама јер смо познали пут Истине. Не остајемо више пред царском палатом јер смо пронашли двери.“ Царство Божије кроз Крст нам је подарено. Он „нам је отворио рај који је био затворен… Јер Христос рече (разбојнику): Данас ћеш бити са мном у рају (Лк. 23,43)“ (Св. Златоуст[2]).
Христов Крст није само пут који води у рај и двери кроз која се у њега улази, него и красни рај Цркве. Он је дрво новог непропадивога живота које храни верујуће:

„Дрво некада донесе горчину у Едем,
а дрво Крста слатким животом процвета.
Јер Адам појевши у трулежност пропаде,
а ми, наслађујући се Телом Христовим
живимо и светотајински се обожујемо,
примајући вечно Царство Божије“[3]

* * *

Христос је Цар Царства које је дошло и долази. Дошло је благодарећи Крсту, а долази после крста. Јер када дође свршетак, тада ће се показати знак Сина Човечијега на небу (Мт. 24, 30), то јест Крст. Када се коначно угаси светлост овога света, онда ће знак Крста засјати као ново сунце. И као што „војници пре царева уласка у неки град подижу заставе на рамена и најављују његов долазак“, тако ће се збити и за Његовог поновног доласка: „Када Господ буде силазио са неба, пред Њим ће ићи војске анђела и арханђела носећи Крст на раменима и најавиће нам тако Његов царски долазак“ (Свети Јован Златоуст[4]).
Христов Крст је пут, двери и пројава Царства Божијега.


НАПОМЕНЕ:

  1. Прва ом. О Крсту и разбојнику 1, 3, PG 49, 403.
  2. Исто, 1, 1;PG 49, 399; 401.
  3. Вечерња служба Крстопоклоне недеље Стихира – Јутрење у среду 4. глас, Катизма.
  4. Прва ом. О Крсту и разбојнику, 1, 4, PG 49, 404.

Коментарисање није више омогућено.