ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

СВЕТО УЗНОШЕЊЕ (АНАФОРА) – КАНОН ЕВХАРИСТИЈЕ

Бог тако заволе свет

Свештеник: Са овим блаженим силама, човекољубиви Владико, и ми кличемо и Говоримо: Свет јеси и пресвет, Ти и Јединородни Син и Дух твој Свети; Свет јеси и пресвет, и величанствена је слава твоја. Ти си тако заволео свет твој дa си и Сина Cвогa Jeдuuopодногa дao, дa свако ко верује у Њега не погине, негo има живот вечни (Јн. 3,16). Он, дошавши и испунивши caв домострој спасења за нас, у ноћи у којој беше предан, управо Caмогa Себе предаде за живот света (Јн. 6,51), узевши хлеб у својe свете и пречисте и непорочне руке, заблагодари и благослови, освети, преломи и даде својим светим Ученицима и Апостолима, рекавши:
Гласно: Примите, једите, oвo je Тело моје, које се за вac ломи на отпуштење грехова.[1]
Народ: Амин.
Свештеник тихо: А тако исто и чашу по вечери говорећи:
Гласно: Пијте из ње сви: ово је Крв моја Hoвогa Завета, која се за вас и многе излива на отпуштење грехова.[2]
Народ: Амин.

Величина Дара који је Бог Отац подарио свету сведочи величину Његове љубави: Ти си тако заволео свет твој да си и Сина Свога Јединороднога дао. Дао је јединородног Сина Свога умртвљеном свету, да би изнова дошао у живот. “Али не зато што на други начин није могао да нас искупи, него да би нас тиме поучио Својој преизобилној љубави. Он нас је смрћу Свог јединородног Сина приближио Себи. Да је имао нешто драгоценије, Он би нам и то дао да би тиме придобио наш род за Себе” (Авва Исак Сиријски[3]).
“Јер Бог тако заволе свет (Јн. 3, 16). Обрати пажњу колико удивљења садрже ове речи. Размишљајући о величини онога што треба да саопшти, каже тако (толико много), па зато тако и започиње свој исказ. Поучи нас, дакле, блажени Јоване: кад кажеш ‘толико’, колико је то? Реци нам меру, реци нам величину, поучи нас неупоредивости божанске љубави. Јер Бог тако заволе свет да је Сина својeia Јединороднога дао”, пише свети Јован Златоуст[4], а на другом месту још тумачи: “Свака реч овде има своју тежину: и тако заволе и Бог… свет, показују прекомерност божанске љубави. Јер удаљеност између Бога у људи била је веома велика, бескрајна. Бог бесмртни, беспочетни, бескрајне величанствености, заволео је оне који су саздани од земнога праха, оне који су били препуни безбројних грехова. Заволео је оне који су увек ишли против божанске воље, заволео је гнусне”[5].
Жртва Христова је сведочанство божанске љубави: У томе се показа љубав Божџја према нама што је Бог Сина својeгa Јединороднога послао у свет да живимо Њиме. У томе је љубав, не што ми заволесмо Бога, него што Он заволе нас, и посла Сина својeгa, као жртву помирења за грехе наше (I.Јн 4, 9-10).


НАПОМЕНЕ:

  1. Mт. 26,26; 1.Kop. 11,24.
  2. Mт. 26, 27-8; Лк. 22,20.
  3. Подвижничка слова, 48. слово, Бгд. 2006 стр. 179.
  4. На Постање 27, 1 PG 53, 241.
  5. Ha Јована 27, 2, PG 59, 159.

Comments are closed.