НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богослужбени » ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ЈЕКТЕНИЈА И ВЕЛИКИ ВХОД

Христос је бездан милости

Потом ђакон говори јектенију: Рецимо сви из душе, и од свега ума свога рецимо.
Народ, на сваку прозбу: Господе, помилуј. (три пута)
Господе Сведржитељу, Боже отаца наших, молимо Ти се, услиши и помилуј.
Помилуј нас, Боже по великој милости својој, молимо Ти се, услиши и помилуј.
Још Те молимо [само у Служебнику: за благоверни христољубивирод наш и] за све [само у грчком тексту: благоверне и] православне хришћане.
Још се молимо за [само у Служебнику: најсветијег патријарха (или) високопреосвештенога митрополита, или преосвештеног епископа] архиепископа нашег (име) [само у Служебнику: и за сву у Христу браћу нашу.]
Још се молимо за браћу нашу, свештенике, ђаконе, [само у грчком тексту: монахе] и за све у Христу братство наше.
[само у Служебнику: (Ако је манастир: Још се молимо за настојатеља ове свете обитељи (име), и за све у Христу братство његово.)]
Још се молимо за милост, живот, мир, здравље, спасење, похођење, опроштај и отпуштење грехова слугу Божијих, [само у Служебнику: браће oвогa светога храма (у манастиру: ове свете обитељи), и за све до сада преминуле православне оце и браћу нашу који овде почивају, и за православне свуда.] Само у грчком тексту: за све благоверне и православне хришћане који бораве и преминуле у овоме граду и парохији, за епитропе који помажу и доприносе овој светој Цркви.
Још се молимо за блажене и незаборавне [само у Служебнику: свете патријархе православне, за благочестиве цареве и благоверне царице] осниваче oвогa светога храма (или манастира) и за све до сада преминуле оце и браћу нашу који овде почивају, и за православне свуда.
Још се молимо за оне који плодове доносе и добро творе у светом и свечасном храму овоме, за оне који се труде, који поју, и за присутни народ, који очекује од Тебе велику и богату милост.
Свештеник чита молитву: Господе Боже наш, прими ово усрдно мољење од слугу твојих и помилуј нас по обиљу милости твоје, и ниспошљи милосрђе твоје на нас и на сав народ твој који очекује од Тебе богату милост.
Возглас: Јер си милостив и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, caда и увек и у векове векова.
Народ: Амин.

Овај низ молитви назива се јектенија (усрдна, или протегнута молитва), то јест велика молитва[1].
Хитамо Христу и иштемо Његову милост без престанка, као она Хананејка: „Помилуј ме (Мт. 15,22). Мој начин живота не допушта ми да Ти се обратим. Али тражим спас у милости Твојој, у луци која прихвата све грешнике. Тражим спас у милости Твојој, тамо где нема суднице и где се спасење безусловно дарива“[2]. Свети Златоуст још каже: „Обрати пажњу на разборитост те жене. Она не моли Јакова, не обраћа се Јовану, не прилази Петру… Овако размишља: ‘Не треба ми посредник. Узећу своје покајање за заступника и отићи ћу право на извор. Због тога је Христос дошао на земљу, зато је примио тело, како бих и ја могла са Њим да разговарам’… Помилуј ме. Једноставна, проста реченица, али баш зато што је таква, наилази на бескрајно море спасења. Помилуј ме. ‘Зато си дошао к нама, зато си дошао у телу као што је наше, зато си постао попут мене’. Горе, на небесима трепет (дрхте свети Анђели); доле, на земљи слобода обраћања (слободно Му се обраћа једна обична жена)!“[3]
Као она Хананејка, тако и ми, премда не чујемо Христов одговор на своје молитве, премда нисмо достојни Његове милости, ипак преклоњених колена усрдно Га молимо: Господе, помилуј!
Христос је дошао на земљу да нам подари милост. Тајна Његовог доласка назива се милошћу и истином: „Милошћу… зато што, иако смо се налазили у крајњој беди и били непријатељи и противници Божији, ипак нас Он, због Своје превелике доброте и човекољубља, није презрео – не само да је састрадавао у нашој несрећи, … него нас је учинио достојнима свога Царства… Из тих разлога… [се] божански домострој назива милошћу. Истином … [се], опет, назива зато што је све оно што припада Староме Завету, попут каквих сенки и праобраза ка њој окренуто“ (Свети Никола Кавасила[4]).
Христос је бездан милости. Њему дакле прибегавамо јер смо сигурни да ћемо наћи милост, јер је у Господа милост (Пс. 129,7). Христос је „извор и ризница човекољубља, које се неисцрпно излива“, каже свети Златоуст. Он је „бескрајно море човекољубља.“[5]
То море милости, Христос, подарио је тајну божанствене Евхаристије као улаз у Царство небеско. Када се свештенодејствује божанствена Евхаристија отворен је улаз у Царство. И „Господ је према нама милосрдан из превеликог Свог човекољубља, очекујући потпуно обраћање свих нас к Њему“ (Преподобни Макарије Египатски[6]). Силан у милости и благу крепости[7], нас чека на Своме Сабрању, како бисмо се са Њим сусрели и затражили Његову милост. И Он нам дарива Своју милост и приноси се свакоме од нас, будући да Његовим ваплоћењем – „целокупан се са мном целим сјединио, да би тиме мени целом подарио спасење“ (свети Јован Дамаскин[8]).


НАПОМЕНЕ:

  1. Јектенија (продужена, усрдна молитва) у стара времена је била још дужа од данашње. Верници су се у помесним Црквама молили за све вернике по реду: за живе, за упокојене, за болесне, за оне који се кају итд. Таква је јектенија у божанственој Литургији светог Јакова брата Господњег.
  2. Свети Јован Златоуст, На Хананејку, 4, PG 52,452.
  3. Исто.
  4. Тумачење свете Литургије, Осамнаеста беседа, Беседа, Нови Сад 2002, стр. 79-80. (PG150,405CD).
  5. Тумачење на Псалм 129. 3, PG 55, 376.
  6. Духовне омилије 4,16, PG 34,484D.
  7. Прва молитва Вечерње, Служебник, стр. 6.
  8. Источник знања, Свети Јован Дамаскин, Тачно изложење православне вepe 3,50, Никшић 1997, стp. 248.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *