ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

СВЕТО УЗНОШЕЊЕ (АНАФОРА) – КАНОН ЕВХАРИСТИЈЕ

Гостољубива домаћица (Угостиља[1]) и хранитељица верних

Пренепорочна Владичица постала је “животворна земља” из које је изникао Христос, то животворно жито, којим се сва васељена храни. Постала је земља која је као плод донела, изнедрила Хлеб бесмртног живота. Од свепречисте Њене утробе саздано је свесвето Тело Владике Христа. Тако је Приснодјева постала “божанска Трпеза која дарива тело и крв Онога који је неизрециво изникао из Ње.”[2]
На свакој божанственој Литургији Владичица Богородица је не само света Трпеза, него и “брижна старатељка и благодатна угостиља божанском и боготворном храном… Једном речју, она управља свим оним чудесним и нествореним даровима Светога Духа, оним даровима који се даривају у овом животу, али и оним који се још чувају” да би били откривени у будућем веку[3].
Потчинивши се предвечној вољи Божијој, Приснодјева се удостојила да постане хранитељка сопственог Саздатеља. А Њен Син јој је за узврат подарио благодат да постане “хранитељка сваке умствене и словесне природе (Анђела и људи). Јер ју је удостојио да им дарове Светога Духа преизобилно дарива за храну, пиће, сваковрсну сладост и тајинствено весеље”[4]
Божанствена Литургија је свадбена Вечера Женика Христа. На тој благодарственој и славословственој Вечери, Часни Претеча је позивар званица и девер, Христос је Женик Који у исти мах и управља светковином[5], а неневесна Невеста је љубазна домаћица, угостиља и хранитељица званица.


НАПОМЕНЕ:

  1. На грчком: εςτιατωρ – домаћин (од речи – εςτια – огњиште), а у античкој Атини подмиривао је трошкове (литургију) за исхрану чланова свога рода. (прим. прев.)
  2. Богopодuцa, стp. 22 и 30.
  3. Богopодuцa, стp. 204.
  4. Богopодuцa, стp. 172.
  5. Упор. Отк. 19, 9 и Мт. 22, 24: Свети Кирило Александријски, На Јована 2, 1, PG 73,264B.

Comments are closed.