НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богослужбени » ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

СВЕТО УЗНОШЕЊЕ (АНАФОРА) – КАНОН ЕВХАРИСТИЈЕ

За Христов спомен

Свештеник тихо:
Сећајући се дакле ове спасоносне заповести, и свега што се нас ради збило: крста, гроба, тридневнога васкрсења, узласка на небеса, седења са десне стране, и другог и славног доласка,
Гласно: Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све,
Народ: Теби певамо, Тебе благосиљамо, Теби благодаримо, Господе, и молимо Ти се, Боже наш.

Пошто је својим Ученицима принео Своје свето Тело и Своју часну Крв, Христос им је дао заповест: ово чините за мој спомен (Лк. 22,19). Тако нас учи да истински Његов спомен није само нека мисао, него је свештена радња: Вршење Тајне Његове Вечере. Али како реч спомен не бисмо сматрали само некаквим символом, јасно је рекао: Примите, једите, ово је Тело моје… Пијте… ово је Крв моја.
Ове Христове речи и сећање на целокупни божански домострој, доводе нас до евхаристијског Приноса: Сећајући се дакле ове спасоносне заповести, и свега што се нас ради збило… Твоје од твојих Теби приносимо због свега и за све. У божанственој Литургији, речју и свештенорадњама, „увек се обнавља спомен свесвештених дела Христових“ (свети Дионисије Ареопагит[1]) Вршењем божанствене Евхаристије свештенодејствујемо управо оно што је свештенодејствовао Владика Христос. Узносимо свети Принос „у спомен Његове смрти“[2]. Не размишљамо о Христовом жртвоприношењу, него га доживљавамо: „Жртву коју је тада принео (Сам Христос) као неисцрпну, приносимо и ми сада… Увек вршимо исто жртвовање“[3].
Један од разлога што је Господ устројио божанствену Евхаристију, је и то што је желео да проживљавамо Његов спомен, јер нас он води до благодарења. Сећање на доброчинства рађа Евхаристију, а Евхаристија нас чини мудријима (духовнијима): тиме постајемо већи пријатељи Христа, који је Премудрост Божија.
Кроз уста свештеног Златоуста, Христос нам објашњава смисао тога сећања: „Као што сте јудејску пасху вршили да бисте се сећали чуда која су се збила у Египту, тако и ову (моју Пасху) вршите да бисте се сећали мене.“[4] „Као што Мојсије каже: И тај ће вам дан бити за спомен и празноваћете гa Господу (2.Мој. 12, 14), тако и Христос каже: ‘за мој спомен, док поново не дођем'[5]“[6]
Док живимо ишчекујући Христа, божанствена Литургија, Тајна Његовог спомена, представља предукус будућег Царства.


НАПОМЕНЕ:

  1. О црквеној jepapxuju 3, 3,12, PG 3, 441C.
  2. Свети Јован Златоуст, На Посланицу Јеврејима 17, 3, PG 63,131.
  3. Исто.
  4. На Матеја 82,1, PG 58,739.
  5. Упор. 1.Kop. 11,26.
  6. На Матеја 82,1, PG 58, 739.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *