ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

БОЖАНСТВЕНО ПРИЧЕШЋЕ

Један је Христос

Ђакон: Напуни, владико, свету Чашу.
А свештеник, узевши горњу честицу, чини њоме знак крста над светим путиром, говори:
Пуноћа [само у грчком тексту: Чаше, вере,] Духа Светога.[1] И тако је ставља у свети путир.
Ђакон: Амин.
Од часа када је изговорио Светиње Светима, литург је до сада савршио три узастопне свештене радње: Узношење светог Тела Христовог, ломљење Његово и сада Његово сједињавање са светом Крвљу.
Сједињавање светог Тела са светом Крвљу Христовом означава „да је Христос један, премда се види да је свето Тело с једне и свети путир с друге стране. Означава још да је Он (за верне) једнако и укрепљење кроз свети Хлеб и весеље кроз свети Путир“ (Свети Симеон Солунски[2]).
Пуноћа Духа Светога: Христос нас преиспуњава Духом Светим. „Какав је учинак и исход Христових страдања, дела, и речи? Ако их неко размотри у вези са нама, видеће да није садржан ни у чему другом него у силаску Светога Духа на Цркву“ (Свети Никола Кавасила[3]).


НАПОМЕНЕ:

  1. Речи: Чаше, вере су дометнуте касније (18. век) (П. Трембелас, Три Литургије, стр.135-6)
  2. О светој Литургији 99, PG 155, 300В. Упор. Пс. 103,15.
  3. Тумачење свете Литургије, Тридесет осма беседа, Беседа Нови Сад 2002, стр. 142.(PG 150,452B.)

Коментарисање није више омогућено.