ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ
МИРНА ЈЕКТЕНИЈА И АНТИФОНИ
Онај ко иште мир, жуди за Христом
У свету у коме живимо често гледамо узбуркано море живота, али не осећамо присуство Христа, началника мира. Наш је живот налик на тумарање по најгушћој тами. У нама силовито дувају супротни [неповољни] ветрови, запљускују нас и рањавају жестоки таласи, а не осећамо никакву утеху, ни божанску, ни човечију. Проживљавамо тако речи светог Григорија Богослова: „Брод усред ноћи, светлости ниоткуда, Христос спава.“[1]
У таквом стању доспевамо у храм Божији. Онде осећамо да је „Црква Христова спокојство и мир“[2]. И када почне божанствена Литургија, свом својом снагом жудимо за вишњим миром, душевним миром, миром у свету. Ми, међутим, жудећи за миром, у ствари жудимо за Самим Христом: „Онај ко иште мир, жуди за Христом, јер Он је мир“ (Свети Василије Велики[3]).
НАПОМЕНЕ:
- Посланица 80, PG 37, 153C.
- Апостолске Установе 2, 20, PG 56, 109.
- Oм. Ha 33. Псалм, 10, PG 29, 376C.
