НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богослужбени » ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

МИРНА ЈЕКТЕНИЈА И АНТИФОНИ

Христос је наш мир

Ђакон: За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо.

Пошто нам је на наш први захтев показала како да се молимо, Црква нас сада поучава шта прво да заиштемо: мир Божији и спасење душа наших. Томе нас учи Христос говорећи: иштите најпре Царство Божије и правду његову (Мт. 6,33). „Свакако да се речи спасење душа односе се на то Царство, а да се речи вишњи мир односе на праведност Божију“ (Блажени Никола Кавасила[1]). Правда Божија је врлински живот, живот који је човек презрео својим падом и који му је поново, као благодатни дар подарио Онај који нам постаде… од Бога праведност и освећење (l.Kop. 1,30).
Христос је својим рођењем донео на земљу истински мир, као што поју свети Анђели: Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља (Лк. 2,14). Анђели су сачували положај који им је био дат „и имају мир са Богом. Јер ни на који начин не занемарују Његову вољу, већ су постојани у правди и освештању. А ми, бедници, преузносећи се претпоставили смо своје жеље вољи Владикиној и успротививши јој се постали смо противници Његови. То је Христос поништио, јер Он је наш мир и кроз самога Себе сјединио нас је са Богом и Оцем, изгонећи грех… Христос је, дакле, постао наш мир и добра воља“ (Свети Кирило Александријски[2]).

* * *

Христос је извршио помирење земље са небом: У Христу Исусу, вu који сте некад били далеко, постадосте близу крвљу Христовом. Јер Он је мир наш, који и једне и друге састави у једно и разруши преграду која је растављала… да оба сазда у самоме себи у једнога новога човека, стварајући мир; и да помири са Богом и једне и друге y једном телу крстом, убивши непријатељство на њему. И Он дошавши благовести мир вама који сте далеко и онима који су близу (Еф. 3, 13-17).
Христос је постао човек и људима донео мир Божији. На Часној Трпези „налази се положен заклани Христос. За кога је заклан и зашто?“ пита свештени Златоуст. Па одмах одговара: „Да би измирио небеско са земаљским, да би тебе учинио пријатељем анђела и помирио те са Богом свих. Да би учинио пријатељем тебе, непријатеља и противника… Да би ти имао мир са својим братом, зато се жртвовао.“[3]
Благодарећи Христовој свепомиритељској жртви можемо да превазиђемо препреке које нас одвајају од Царства мира: „Када дођемо к себи од опијености страстима и устанемо против зла и тиранског царства ђаволовог… онда ћемо у себе невидљиво примити свепомиритељски долазак мирољубивога и кроткога Цара Христа“ (Свети Максим Исповедник[4]). Када човек доспе до бестрашћа, онда се његов ум „тајанствено назидава миром и постаје боравиште Божије“ (Свети Максим Исповедник[5]).
Мир Божији преображава човека у храм. И Бог се настањује у човеку: И бu у миру место Његово, и обитавалиште Његово на Сиону (Пc.75,3).


НАПОМЕНЕ:

  1. Тумачење свете Литургије, Тринаеста беседа, Беседа Нови Сад 2002, стр. 63. (12, PG150,393C).
  2. На Луку 2, PG 72, 493CD-496A.
  3. Свети Јован Златоуст, Ом. На Јудино издајство 1,6, PG 49, 3812.
  4. Посланица 43, PG 91,640AB.
  5. 200 глава о богословљу, Прва стотина, 53, PG 90,1104А.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *