НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богослужбени » ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

БОЖАНСТВЕНО ПРИЧЕШЋЕ

Ми и Христос смо једно

Ако је божанствена Литургија, у целини гледајући, море благодати и љубави Божије, ако током целокупног чина божанствене Литургије примамо благодатне дарове, онда у тренутку причешћа примамо и самога Дародавца, Христа: „Заиста, не заједничаримо у ничему што је Његово, већ у Њему Самоме“ (Свети Никола Кавасила[1]).
Кроз свето Причешће сви постајемо са Христом једно једино Тело. „Примаш Господа у наручје, сједињујеш се Његовим светим Телом, приопштаваш се Његовом Телу које се налази на небу“, каже свештени Златоуст[2]. Пречиста Крв Владичанска меша се са нашом крвљу и преображава нашу душу. „Чини је крепком и чистом и води је до немерљиве лепоте“[3] божанског Праобраза. Ми људи саздани смо по обличју Божијем и „Његова Крв поново оживљава у нама то царско обличје. Крв Његова рађа неописиву красоту и не допушта да пресахне племенито порекло наше душе, јер је непрестано напаја и храни… Његова Крв је спасење наше душе, јер се душа омива и украшава, па се тако поново разгара. Благодарећи пречасној Крви Његовој наш ум постаје блиставији од огња, а душа сјајнија од злата.“[4]
Ушавши у нас, Христос не освећује само нашу душу, него целокупно наше биће. Јер се кроз свето Причешће сједињује Тело са телом, Крв са крвљу. „О, какво је величанство светих Тајни! Како ли је само узвишено то што се Христов ум сједињује с нашим умом, то што се Његова воља смеша са нашом вољом, Његово Тело са нашим телом и Његова Крв са нашом крвљу! Колико ли ће бити узвишен наш ум кад њиме божански ум преовлада, и каква ће бити наша воља кад њоме овлада божанска воља, и какво ће бити ово земно тело кад гa онај божански огањ обузме!“ (Свети Никола Кавасила[5]). Причешће пречистим Тајнама „све оне који се достојно причешћују показује подобнима – по благодати и приопштењу – Ономе Који је по природи Добар и Благ“ (Свети Максим Исповедник[6]).
Подстакнут љубављу, Бог нам је предао тајну божанственог Причешћа како бисмо се обожили. Христос „је нас ради крсном смрћу жртвовао самога Себе и непрестано предаје Своје пречисто Тело на жртву и свакога дана нам га зготовљава као гозбу да би нахранио наше душе. Како бисмо, хранећи се светим Телом Његовим и напајајући се часном Крвљу Његовом и сједињујући се тако с Њим, постајали бољи но што јесмо, како бисмо се преображавали и стремили навише… Тако да не бисмо више припадали самима себи, него Ономе Који нас је присајединио самоме Себи путем бесмртне Вечере“ (Преподобни Никита Ститат[7]).
Свети Симеон Нови Богослов песмом прославља Господа после божанственог Причешћа.

„Колико је неизмерно милосрђе Твоје, Спасе?
Како удостоји мене да део Твога Тела постанем,
када сам нечист, блудан и разблудан?
Како на мене навуче пресјајну кошуљу
што осијањем блиста и зари сјајном светлошћу бесмртности
и све моје удове претвори у светлост?
Цело се Тело Твоје, пречисто и божанско,
то осијање огња Tвогa Божанства,
смеша и неизрециво сједини…
Приопштих се, знам, и Божанству Твоме
и постадох Твоје свепречисто Тело,
постадох честица Његова свеблистава,
честица истински света,
честица светлозарна, прозирна и свезарна.“[8]

Неизрециву Тајну Божијег сједињења са човеком свештени Златоуст описује једним јединим изразом „Ми и Христос смо једно“.[9]


НАПОМЕНЕ:

  1. О животу у Христу, Четврта беседа, Беседа Нови Сад 2002. стр. 120. (PG 150,584D.)
  2. На посланицу Колошанима, 6,4, PG 62, 342.
  3. Свети Јован Златоуст, На посланицу Јеврејима 16,2, PG 63,125.
  4. Исти светитељ, На Јована, 46, 3, PG 59,261.
  5. О животу у Христу, Четврта беседа, Беседа Нови Сад 2002. стр. 121. (PG 150, 584D-585A.)
  6. Мистагогија 21, PG 91,697A.
  7. Друга стотина поглавља о природи 94, Ф 3, 323.
  8. Химна 2,117, SC 156,1768.
  9. На посланицу Јеврејима, 6, 3, PG 63, 58.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *