НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богослужбени » ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ЈЕКТЕНИЈА И ВЕЛИКИ ВХОД

Оглашени

[У грчком тексту изостављена је јектенија за упокојене]
Ђакон: Оглашени, помолите се Господу.
Народ, на сваку прозбу одговара: Господе, помилуј.
Ђакон: Верни, помолимо се за оглашене.
Да их научи речи истине.
Да им открије Еванђеље правде.
Спаси, помилуј, заштити и сачувај их, Боже, благодаћу твојом.
Оглашени, главе својe Господу приклоните.
Народ: Теби, Господе.

Свештеник тихо говори молитву за оглашене: Господе, Боже наш, који на висинама живиш и на смирене гледаш, који си ниспослао спасење роду људскоме, Јединородног Сина твог и Богa, Господа нашег Исуса Христа, погледај на слуге твоје оглашене, који су приклонили главе својe Теби, и у погодно време удостој их бање поновног рођења, отпуштења греховa и одеће пропадљивости, присаједини их светој, саборној и апостолској Цркви, и уброј их у твоје изабрано стадо.
Возглас: Да и они с нама славе пречасно и величанствено име твоје, Оца и Сина и Светога Духа, caда и увек и у векове векова.
Народ: Амин.

Оглашенима се називају они који су чули за Христа и изразили жељу да буду крштени. Током временског периода који претходи светом Крштењу Црква, уз одговарајућу поуку, припрема оглашене да постану њени чланови. Та поука се назива катихеза, а онај који их поучава катихези назива се катихета [вероучитељ].
У апостолска времена катихеза је била веома кратка. Обично се састојала од једне беседе (као што је проповед апостола Петра на Педесетницу). Систематска катихеза новопросветљених спроводила се након светог Крштења.
Касније је катихеза заузимала известан временски период. Апостолске установе говоре о трогодишњој катихези: „Онај ко жели да прими катихезу, нека се поучава вери три године. Ако, међутим, има ревности и велику жељу, нека постане (и раније) примљен [у Цркву]. Јер није толико значајно време, колико однос“[1] оглашеног према приступању. Трогодишњу катихезу помиње и Апостолско Предање светог Иполита[2].

* * *

Оглашени још немају слободу обраћања пред Богом. Потребна им ја помоћ и посредништво верних. Због тога литург тражи да се молимо за оглашене. Црква, као брижна мати, „подстиче цело сабрање верних да се помоли за оглашене, иако су они још ‘страни’, јер још не припадају истински телу Христовом, још се нису причестили Светим Тајнама. Они још нису део духовног стада… Стоје испред царске палате, далеко од свештеног предњег дворишта. Због тога их и удаљују када се чују оне страшне молитве (светог Узношења). Моли те, дакле, да се молиш за њих, како би постали твоји удови и да не буду више страни и одсечени“ (Свети Златоуст[3]).
Од Христа иштемо да подари милости слугама Његовим оглашеним. Да их Он Сам кроз уста вероучитеља поучи речи истине. Да им открије Еванђеље правде, то јест, самога Себе, као и уброј их у изабрано стадо Својe свете Цркве. До тога ће доћи када дође време погодно за духовно препорађање.
Оглашени, међутим, не треба из немарности да одлаже свето Крштење. Црква ra позива из своје превелике љубави: „Налазиш се изван раја, ти, оглашени, у прогонству заједно са прародитељем Адамом.
Сада се, међутим, и теби полако отварају двери, уђи у рај из кога си изашао. Не одлажи, да те случајно не претекне смрт и онемогући ти улазак… Свуци са себе старога човека, као изношену одећу, сву укаљану срамотом од мноштва грехова… Обуци се у одежду непропадљивости коју ти припремљену пружа Христос. Не одбијај тај дар како не би увредио Дародавца“ (Свети Григорије Нисијски[4])
Оглашени треба да се просветле и да се препороде светим Крштењем. Наша света Црква се моли за њих и позива их у истински живот.


НАПОМЕНЕ:

  1. Књига 8. 32,PG1, 1132B
  2. Апостолско Предање 17, SC 11?, 75.
  3. На 2. Посланицу Коринћанима, 2, 5, PG 61, 399.
  4. Онима који одлажу свето Крштење, PG 46,417CD-420C.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *