ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

МИРНА ЈЕКТЕНИЈА И АНТИФОНИ

Верни народ домеће: Амин

На свештеников возглас славословља Свете Тројице верни народ домеће појући: Амин[1]. Овим јасним и гласним одговором сабрани верни народ потврђује истину која се исказује у литурговом возгласу и моле се да окусе добра Царства Свете Тројице.
Сабрани верни народ “домеће амин и на тај начин прима к срцу све што говори свештеник” (Блажени Никола Кавасила[2]). Овакав одговор на сваки свештеников возглас треба да покаже да оно што “недостаје савршенству свештеника употпуњује са своје стране сабрани верни народ и Богу је угодно да прими мале са великима (Пс. пз,21) сједињене у духовном јединству. Јер пунота Цркве верује да су Богу угодне њене молитве када их привеже уз молитве свештеника” (Свети Кирило Александријски[3]).
Благодарећи сагласју сабраних верника, свештени благослов се узноси до наднебесног Жртвеника. Верници узимају делатно учешће у божанственој Литургији, која тако свакога часа потврђује свој назив: служба народа.[4]


НАПОМЕНЕ:

  1. Реч амин је јеврејска и има значење заиста. Свети Јероним појање речи амин пореди са грмљавином (Галатима, Латинска Патрологија Migne, 26, 355В,).
  2. Тумачење св. Литургије, 15, PG 150,401АВ
  3. На Прву посланицу Коринћанима, Р. Е. Pusey, 3. том 296 (Оксфорд 1872), Упор. PG74, 893B.
  4. Реч Литургија – Λειτονργια – је сложеница од придева Λειτος; = јавни, који припада народу и именице εργον = рад, дело, служба. Према томе, Λειτονργια значи јавна, народна служба.

Comments are closed.