ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ
СВЕТО УЗНОШЕЊЕ (АНАФОРА) – КАНОН ЕВХАРИСТИЈЕ
Заједничко славословље анђела и људи
Победничка трисвета песма је доказ сједињености небеског и земаљског света. Анђели и људи заједно славослове Господа.
Говорећи о Победничкој песми, свештени Златоуст пита: „Препознајете ли тај глас? Да ли је то наш глас, или глас Серафима? И наш је то глас и глас Серафима, благодарећи Христу, који разруши преграду која је растављала (Еф. 2,14) и измири небеско и земаљско… Претходно су, наравно, само на небесима певали ову песму. Али када се Господ унизио и дошао на земљу, пренео нам је ову мелодију. То је разлог што нас архијереј, када стане пред свети Жртвеник… не позива тек тако на славословље, него, пошто прво спомене Херувиме и Серафиме, тек онда позива све да узнесу глас који изазива толико страха и трепета. Пошто наше мисли одвоји од земље поменувши оне који певају заједно са нама, као да свакога од нас појединачно позива и каже: ‘Певаш заједно са Серафимима. Стани онда уз Серафиме, рашири заједно са њима своја крила, полети са њима око царског Престола.'“[1]
На Литургији Царства небеског, анђелски редови се јављају као четири жива бића, пуна очију спреда и позади. И прво биће беше слично лаву, и дpylo биће слично телету, и треће биће имаше лице као човек, и четврто биће беше слично орлуулету. Исвако од четири жива бића имађаше по шест крила, наоколо и изнутра пуна очију, и дан и ноћ не мирују toeopehu: Свет, Свет, Свет Господ Бог Сведржитељ, Који беше, и Којијесте и Који долази (Отк. 4,68).
Четири многоока жива бића символишу анђелске Силе и целокупну Творевину. Цар свих птица (орао), цар домаћих животиња (теле), цар дивљих животиња (лав) и цар Творевине (човек), певају дању и ноћу Победничку песму Господу Сведржитељу: „орао певајући, теле мучући, лав ричући, а човек говорећи“ (Свети Герман[2]). Васцела творевина саучествује у славословљу Бога.
* * *
И земља и небо сада су се сјединили. Анђели, људи, вештаствена творевина, умни, словесни и вештаствени свет, заједно певају песму Богочовекове победе:
Јер заиста је достојно и праведно, долично и дужно Тебе хвалити, Теби певати… Коме певају небеса и небеса над небесима и све њихове Силе, сунце и месец и сав звездани збор, земља, море и све што је у њима, Јерусалим небески, славље изабраних, сабрање прворођених и записаних на небесима, духови Праведника и Пророка, душе Мученика и Апостола, Анђели, Арханђели, Престоли, Господства, Началства и Власти и Силе страшне, Херувими многооки u шестокрили Серафими… без починка устима, безћутним богословствовањем, Победничку песму Tвoje прекрасне и величанствене славе звонким гласом певајући, мучући, славословећи, ричући и ioeopehu: Свет, свет, свет, Господ Саваот.[3]
Заједничко славословље творевине могу да схвате сви они који поседују духовна чула. У Духовном лугу читамо: На богоходној гори Синајској „на дан Педесетнице, служила се божанствена Литургија горе, на самом врху. У часу када је свештеник возгласио Победничку песму Tвoje прекрасне и величанствене славе звонким Гласом певајући, све горе страшном јеком три пута поновивши одговорише: Свет, Свет, Свет. Све је наоколо јеком одјекивало око пола сата. Али све то нису чули сви, него само они који су имали уши да чују (Мт. 11,15) песму Анђела.“[4]
НАПОМЕНЕ:
- Омилија на Иcaujy 6, 3, PG 56,138
- Созерцање, стp. 429D.
- Божанствена Литургија Јакова брата Господњег.
- Духовни луг, грчко издање, стр. 60. Ова божанствена Литургија се вероватно служила у осмом веку, с обзиром да је литургијски текст из Божанствене Литургије Јакова брата Господњег.