ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ
ПОМИЊАЊЕ ИЗ ДИПТИХА И ПРОЗБЕНА ЈЕКТЕНИЈА
Принос за васељену
Вршећи чин светог Предложења [Проскомидије], литург је поменуо свога епископа, своје саслужитеље, живу и упокојену браћу. Помињући њихова имена, поставио је њихове честице поред Агнеца, то јест изображења Христа Који се приноси на жртву. А сада, по освећењу, пошто је савршено жртвоприношење, присутан је Сам Христос. Најтоплије Га молимо за наше очеве и браћу, за оне близу и оне далеко, за живе и за упокојене. Помињањем браће у овоме часу „објављује се страшна тајна да је Бог предао Себе за васељену“ (Свети Златоуст[1])
Још Ти приносимо … за васељену. Божанствена Евхаристија је васељенски Сабор Цркве. И ако је само један брат овде и узима учешћа у вршењу божанствене Евхаристије, литург и тај један брат чине сабрање које у себи садржи целу васељену. Свети Принос се узноси за васељену, јер се на Часној Трпези налази Христос, „Жртва за искупљење целе васељене“ (свештени Златоуст[2]). Благодарећи Његовом присуству, литург и верни народ чине васељенску Цркву. Јер је све блиставо обасјано светошћу Његове љубави. Целокупна твар се обнавља и обожује.[3]
НАПОМЕНЕ:
- На Дап 21, 5, PG 60,170.
- На Прву Посланицу Коринћанима 41, 5, PG 61, 361.
- Упор. Јутрење 8. септембра, Катизма.