НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богослужбени » ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

СВЕТО УЗНОШЕЊЕ (АНАФОРА) – КАНОН ЕВХАРИСТИЈЕ

Савршава се жртва Христова

На Тајној Вечери Христос на светотајински начин чинодејствује Своју крсну жртву. Приноси Своју Крв и називајући је крвљу Новога Завета, „показује да Му предстоји да умре. Зато има на уму и говори о завету. Подсећа и на претходни, Завет (Стари), који је такође озваничен крвљу“ (Свети Јован Златоуст[1]) На Тајној Вечери у Христовој личности се сусрећу и једновремено постоје прошлост (Стари Завет), садашњост (Нови Завет) и будућност (предстојећа Његова смрт).
У божанственој Литургији Јакова, брата Божијег, пре освећења часних Дарова, народ са умилењем пева: Смрт Твоју, Господе, најављујемо и Васкрсење Tвoje исповедамо. Божанствена Литургија је светотајинско проживљавање Христове жртве. Током чинодејства „присутан је Владика Христос и савршава се Његова смрт, страшна Жртва“[2] Свештени Златоуст још каже: „Одајте поштовање овај свети Жртвеник, Жртву која је на њега положена, то јест Христа који је нас ради био заклан.“[3]
Господ се нас ради предао на смрт, или боље речено, добровољно се предао. У Светоме Писму „се наводи да је био издат[4], али исто тако пише и да је предао Себе“ (Свети Григорије Богослов[5]). Христос „је радије својевољно претрпео смрт за нас и ради нас, иако је лако могао да избегне Страдање“ (Свети Кирило Александријски[6]). У ноћи Тајне Вечере Христос је од стране Јуде предат првосвештеницима, управо Самога Себе предаде за живот света.
На Тајној Вечери Христос већ приноси Ученицима Своје пресвето Тело раскомадано (преломљено), а за Своју свету Крв каже да се изливa. Господ је, на за човечији ум недокучив начин, унапред видео издајство и Крст. Приносећи Дванаесторици Своје свето Тело као храну, „јасно показује да је жртвовање Јагњета већ извршено“ (Свети Григорије Нисијски[7]). Вечера се назива тајном, зато што нам открива спасоносну Жртву и што нас тој Жртви приопштава.
Божанствена Литургија „не представља само обличје жртве, нити образ Крви, већ истинско заклање и истинско жртвоприношење“[8], јер се Христос жртвује и приноси вернима. Свештени Златоуст каже: „Налазиш се пред Жртвом страшном и светом… Христос се, као заклано јагње, налази ту пред тобом.“[9]
Голготска жртва и Жртва божанствене Евхаристије је једна иста, јер „увек приносимо истога Христа. Не приносимо данас једну овцу,. а сутра другу, него увек исту. Тако је и жртва иста… Ону жртву која је принета тада, приносимо и ми сада, жртву која није пропадљива.“

* * *

Божанствена Евхаристија је тајна Христове крсне жртве. Према томе, заједничарећи у тој Тајни кушамо плодове Христовог жртвоприношења.
Христовим Крстом уништена је смрт, подарено нам је васкрсење, отворене су рајске двери и постали смо чеда Божија. Човек и свет освећени су у векове: „Неколико капи крви пресаздају цео свет“ (Свети Григорије Богослов[10]).
На светом Жртвенику гледамо корен који је изникао у дрво Живота: љубав Божију према човеку. Питамо се: „Шта се са том љубављу може мерити? Шта је човек толиком љубављу заволео? Која мајка има толико нежне љубави за своју децу, или који отац толико љуби своја чеда? Или ко је толико обузет безумном љубављу према некоме?“ (Свети Никола Кавасила[11]).
За Трпезом Живота сусрећемо нежног и брижног Оца, Који се „кроз страдања Сина спријатељио са људским родом и заволео Своје непријатеље.“[12] Божанска љубав је корен, а уједно и плод Крста.


НАПОМЕНЕ:

  1. На Матеја 82,1, PG 58, 738.
  2. Свети Јован Златоуст, На Дела апостолска 21, 5, PG 60,170.
  3. На Посланицу Римљанима, 8, 8, PG 60,465.
  4. Види: Mт. 26,21. и Еф. 5,2.
  5. На свету Пасху 27, PG 36,660C.
  6. Ha Јована 6, PG 73,1049B.
  7. На свету Пасху 1, PG 46, 612C.
  8. Свети Никола Кавасила, Тумачење свете Литургије, Тридесет трећа беседа, Беседа Нови Сад 2002, стp. 126. (PG 150, 440C).
  9. Ha Јудино издајство 1,6, PG 49, 381.
  10. Бeceдa 45, 29, PG 36,664A.
  11. О животу у Христу, Шеста беседа, Беседа, Нови Сад 2002. стр. 187. (PG 150, 645D-648A)
  12. Исти светитељ, Тумачење свете Литургије, Двадесет седма беседа, Беседа Нови Сад 2002, стр. 105. (PG ISO, 424C).

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *