ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ
ПОМИЊАЊЕ ИЗ ДИПТИХА И ПРОЗБЕНА ЈЕКТЕНИЈА
Смелост према Богу
Христос је Архијереј који приноси човека небеском Оцу, јер је, приневши Себе пречистог и пренепорочног Оцу, принео човека Богу. Зато постајемо „благопријатни Богу и Оцу, јер нас Христос, као Свештеник, Њему приноси. Кроз Христа, наиме, приступисмо вером (Рим. 5,2) и Он је савршио освећење нашег преласка у истинско постојање [бивствовање]. Учинио је то тако што је ради нас први ушао у Светињу над светињама показавши нам пут Истине“ (Свети Кирило Александријски[1]).
Христос је Својим животом освештао пут у истински живот. Човек сада може у Христу да буде освећен и да има, као и првоздани, „пуну смелост према Богу, будући да се наслађује пројавом саме Његове личности“ (Свети Григорије Нисијски[2]).
Осуђеном човеку је кроз Христову Крв дарована милост Божија и отворен му је пут до Оца: Благодаримо Ти, Господе, Боже наш, што си нам у крви Исусовој даровао смелост да ступимо у Светиње [над светињама], осветивши нам је као нови и живи пут кроз завесу тела Његовог.[3] Будући да сада имамо слободу за улазак у Светињу крвљу Исусовом (Јев. 10,19), осмељујемо се да уђемо, да припаднемо бескрајном мору самилости Његове и да му смемо говорити: Оче наш који си на небесима…
НАПОМЕНЕ:
- О поклоњењу у Духу и истини 16, PG 68,1016В.
- Велика катихетска беседа 6, PG 45, 29В.
- Божанствена Литургија светог Јакова, брата Господњег.