ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ
МИРНА ЈЕКТЕНИЈА И АНТИФОНИ
Да нас избави од опасности
Свакога дана откривамо нове опасности које прете нашем животу. Сазнајемо за природне катастрофе, ратове, несреће, убиства. Сазнајемо све што се збива у свету. Ова сазнања у нама изазивају несигурност, узнемиреност, тескобу. Осећамо се несигурни у својој сопственој кући. Непрекидан страх влада душом данашњег човека. Не зна од кога, када и како ће му запретити опасност.
У овом метежном свету осећамо спокојство и сигурност једино када приђемо Богу са поверењем малог детета. На то нас подстиче авва Исак: „Не говори пред Богом ништа из знања, него Му се детињим мислима приближи… да би те удостојио Очинског промисла какав очеви имају о својој недораслој деци. Речено је: Господ чува одојчад (Пс. 114,6). Дете (то јест онај ко је детиње простодушан и пун поверења) полази за змијом, хвата је за врат, а она га не уједа… Дете… седи наго по хладном дану, на зимској студени и измаглици, и не разболи се, јер [његово] тело [које није отпорно]… онај скривени Промисао прекрива другачијом, невидљивом одећом, чувајући његове нежне удове како им ништа не би нашкодило.“[1]
Молимо Бога да нас упути како да избегнемо сваку опасност. То јест, да нам подари веру и поверење какво има мало дете према своме оцу.
НАПОМЕНЕ: