ПУТ У ЖИВОТ

 

ПУТ У ЖИВОТ
 

 
НА ГРОБУ СВЕШТЕНИКА НЕДЕЉКА ПОПОВИЋА У ТРНОВУ[1]
 
Дођосмо да се видимо с вама, поразговарамо и одржимо у вери светој православној и у свему ономе што нас она на опште добро и спасење учи. Времена су таква да нам је потребна заиста подршка свију од свију, да би смо се одржали као народ Божији као људи достојни тог имена.
Пре рођења нико нас није питао хоћемо ли се родити у српскоме народу, у коме другоме, у овој раси и од ових или оних родитеља. То од нас не зависи, али браћо и сестре, од нас зависи и Бог очекује, да се у овим приликама и неприликама владамо и понашамо као људи. Учени од својих светих предака и речју, примером шта то значи, јер вера православна никако није само једно знање које може да се научи и овако говори и пише, него вера којом се живи и поступа и у дому и на улици и у борби и у слободи и свагда. Дакле, увек човек може да поступа као човек, а може да поступа и као нечовек, јер је човек слободно биће, и Бог му је даровао и разум и срце, осећање и вољу и слободу за добро.
Наш свети човек – Свети Василије Велики у четвртом веку, поучава нас, поучавао је и тадашње вернике и нас далеке вернике вере православне и каже: Оно што разликује човека од нечовека, што разликује честитог од грешника, то је ово: добар и честит човек употребљава на добро онога што му је Бог даровао на добро. У томе је разлика између живота вечнога, достојног човека и живота нечовека.
Трудити се, дакле, браћо и сестре, у свим приликама и у свим околностима да будемо дорасли своме времену, да будемо добри ученици својих учитеља, светих наших предака, па ће нам онда доћи благослов Светог Саве и свију мученика и свештеномученика, па ће доћи онда када изађемо и ми пред лице Божије да нас Он позна као своје верне и мудре управитеље и слуге. Да се не постидимо ни пред прецима нашим који су живи пред Богом Живим, и да се не постиде они од нас и сада и кад изађемо пред њих.
Никада није било лако бити човек међу људима, Богу се молимо за све, јер смо сви од истих предака и имамо сви веру да ћемо изаћи пред лице Божије, да нам Он плати по делима нашим. Богу се молимо да ово што нас је снашло у овим борбама и ратовима, и сада што сналази нас у Србији и на Косову, од оног бомбардовања нељуди, да мимоиђе сваки народ у свету и да ви млађи и ова деца проживите живот мирнијим и достојнијим мира и људског живота на овој земљи. А кад са ове земље пођемо, кажем, да пођемо са свешћу да смо били и остали људи Божији.
Господе, Свети Саво, и сви свети мученици и новомученици, помозите свима, па и нама. Амин.
 
2. мај 1999.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. После помена па гробу покојног свештеника Недељка кога су муслимански злочинци убили.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *