ПУТ У ЖИВОТ

 

ПУТ У ЖИВОТ
 

 
РЕЧ НА СЛАВИ СТУДЕНАТА
Беседа на Светој Литургији после резања славског колача на Светог Јована Богослова, славу студената Богословског факултета
 
„А стајаху код Исусова крста мата његова, u сестра матере његове Марија Клеопова, u Mapuja Магдалина. А Исус видевши матер u ученика кога љубљаше Где стоји поред ње, рече матери cвojoj: Жено, ето ти сина! Потом рече ученику: Eвo ти мајке! И од оног часа узе је ученик к себи,… Oвo је онај ученик који сведочи о овоме, и написа oвo, и знамо да је истинито сведочанство његово. А има и много друго што учини Исус, које кад би се редом написало, ни у сами свет, мислим, не би стале написане књиге. Амин!“
 
(Јован 19, 25-27; 21, 2425; Зач. 61, 67)
 
У име Оца и Сина и Светога Духа. Помолисмо се, браћо и сестре, у овом светом храму данас и одслужисмо Свету Литургију, Свету Тајну Евхаристије Тела и Крви Господа нашег Исуса Христа, прослављајући светог апостола јеванђелиста Јована коме је овај храм и ова установа, факултет, посвећен.
Свети апостол Јован назива се апостол љубави, не зато што други нису знали или нису имали љубави, него што је он у особитој мери ту врлину и износио и свакако је имао. Тако се и многи свети називају, на пример, свети Јован Милостиви, не зато што други нису били милостиви, него што је он ту врлину у особитој мери имао. А Свети Јован нас опомиње стално „да је Бог љубав и да онај који пребива у љубави, у Богу пребива“ (1. Јн. 4, 16). Не заборавимо, ипак, да је Бог и правда, да је Он истина, да је Он и свака друга врлина. Не дозволити себи да због тога што је Бог љубав да пређемо на страну, да ће Он због тога опростити нама све и свагда без обзира да ли се ми исправљамо, да ли живимо по заповестима Његовим, да ли испуњавамо оно што Он жели, а што у суштини нама даје суштину и вредност и величину и у овом свету и у ономе. Никада дакле, не заборавити то да је Свети Јован Еванђелист рекао: „Сваки онај који Греши, и безакоње чини“ (1. Јн. 3, 4), тј. да преступа закон Божији. Не заборавити никада да је закон Божији, да су заповести Божије све оно што Бог од нас очекује, јер нам је дао моћ и снагу да извршимо то, да је то добро, да је то свето и да даје нама суштину свог постојања, утврђује наше биће. Јер свака врлина, Свети Василије Велики нам даје поуку о томе и реч за свагда, „да је истина, правда, љубав, свако добро, да оно има у себи суштину, биће, постојање, док насупрот томе, неистина, неправда, мржња, зло, грех, они немају суштине и бића. Сво је његово биће у негирању истине, негирању правде, у негирању љубави, у негирању заповести Божијих“. Ту науку да научимо пре свега и изнад свега. Што год будемо више живели по заповестима Божијим и испуњавали јеванђелске прописе, ми ћемо све више бити живи, имати све више бића и суштине, тј. све више ћемо бити блиски Богу. Бог ђе бити у нама и ми у Њему. Тако се ваља трудити.
Поготову ви млади данас да у друштву у коме се крећете, сведочите Сина Божијег, не само речима него и животом својим. Никад, дакле, не заборавити да не може бити хришћанин онај који говори једно, не знам како благочестиве речи истине да говори, а ако он не буде том истином и живео. То вам стављам на душу и срце. Ту науку упућујем и себи и свима који имају уши да чују нека чују. Никакве користи неђе имати ни Црква, ни народ наш, ни породица наша, пп ми сами, ако не будемо ту науку учећи, учили је тако да њоме живимо. Несравњиво је боље да су двојица или тројица сабрани у име Божије који извршавају Његову науку, него да су милиони оних који све супротно чине. Свети Еванђелист Јован каже: „Не љубите света, ни што је у свету… јер све што је у свету: похота телесна, похота очију, гордост живота… А свет пролази и похота његова; а онај који чини вољу Божију остаје вавек“(1. Јн. 2, 15, 16, 17). Научити се дакле, да стичемо ето то блаженство Царства Божијег које нас очекује.
Бог жели да се сви спасу, али никога не присиљава, јер је дао човеку слободу, а слобода у себи то укључује – да можемо не грешити. Трудити се да у том погледу све више узрастамо, да узрастемо до оне више слободе коју имају анђели по Божијој благодати и свети који су то достигли, а Бог по суштини. Да пређемо у ту вишу слободу – не моћи грешити. Распон је огроман. Где ћемо се наћи зависи од нас. Да ли ће други људи прићи Христу и поверовати, не заборавите, то зависи од нас, по речи Христовој: Тако да се светли Светлост ваша пред људима, да виде добра дела ваша и прославе Оца вашега који је на небесима“ (Мт. 5, 16). То је дакле, програм и нашег живота, поготову нас свештеника и вас сада студената који учите науку Христову и сутра ћете је предавати, говорити, поучавати свој народ.
Нека Господ и Свети Јован Еванђелист буду увек са нама, а они ће увек бити с нама ако ми од њих не одступимо. Да будемо дорасли времену у коме живимо овако тешком и несрећном и да на тај начин принесемо највећу корист и свом народу овако унесрећеном и својој породици и себи, и на крају, свим људима добре воље. Бог вас благословио и свако добро даровао. Честитам овај празник господину декану и професорима и вама свим студентима који сте у овом заводу, учећи се свему ономе што је свето и частити и миломе Богу приступачно. Амин.
 
9. октобар 1996.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *