ПУТ У ЖИВОТ

 

ПУТ У ЖИВОТ
 

 
УЗОР ЖИВОТА[1]
 
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Учинисмо помен, браћо и сестре, на стогодишњицу упокојења великог јерарха наше Цркве митрополита Михајла. И у његово време било је тешкоћа, али је он величином свога духа и као митрополит и као предавач у Богословији, и као писац, и као човек љубави према своме народу и према своме Господу био способан, све да поднесе. Девет година био је удаљен са престола архиепископа и митрополита због политичких невоља и тешкоћа, али је он то поднео како доликује православном митрополиту, наследнику светих апостола; мирно се повукао у Русију. И кад је враћен на митрополијски престо био је кадар да свима опрости и да седам година поживи и заврши живот свој као митрополит српски. Сахрањен је овде у овом храму, у Саборној цркви нашег града.
Увече, истог дана, на Богословском факултету одржана је Духовна академија у част великог оца и архијереја митрополита Михајла. Уводну беседу на Академији одржао је Његова Светост патријарх српски Павле рекавши:
По речима светог апостола Павла сећајмо се својих старешина који су нам проповедали реч Божју. Сећајући се краја њиховог живота угледајмо се на веру њихову (Јевр. 13, 7). И вечерас, на стогодишњицу смрти митрополита Михајла имамо заиста кога да се сећамо, поготово његовог живота, рада у Цркви Божјој као наставника у Богословији, а посебно као епископа и митрополита у једно тешко време. Био је заиста узор живота и хришћанског, свештеничког и монашког, и дабоме као старешине, епископског.
Кад је по завршетку богословије у Београду био послан у Кијев на Духовну академију, он је у свој дневник записао: ‘Не заборављај никада зашто си оставио своје отачаство и зашто си дошао овде. Знај да ниси дошао да овамо уживаш, него да се дању и ноћу трудиш да што више прибавиш знања и науке што је твојој домовини од потребе. Пази, дакле, и знај да је у Србији огањ који треба да загрева просветом све српске крајеве. Старај се да временом м ти можеш што привредити своме драгом и љубљеном народу“. Ммтрополит је исто онако говорио као што је и свети Арсеније Велики, васпитач синова цара Теодосија Великога, који кад је напустио Цариград свој положај и богатство отишао у манастир па кад су настале тешкоће сам је себи говорио: „Арсеније зашто си овде. Ако си мислио да је живот лак, што си остављао Цариград и богатство?“
 
28. фебруар 1998.
 
 


 
 
НАПОМЕНЕ:

  1. На стогодишњицу упокојења митрополита Михајла.

 
 

 
 

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *