ПУТ У ЖИВОТ

 

ПУТ У ЖИВОТ
 

 
НАРОДУ ПРАВОСЛАВНО-СРПСКОМ У РЕПУБЛИЦИ ХРВАТСКОЈ[1]
 
Драга браћо и сестре,
Дошао сам вам у походе да би бар делимично осетио ваш дах живота са свим његовим радостима и боловима.
Сусрео сам се са народом, верним њиховим пастирима, представницима српског народа у разним органима у Републици Хрватској, одговорним представницима нам блиске хришћанске Римокатоличке цркве и председником Републике Хрватске.
Као човек вере морам бити оптимистичан, јер у току свих сусрета превладавала је жеља за бољим, новим, квалитетнијим и толерантнијим суживотом. Божија нада у срцима је присутна.
Ожиљци рата остали су у многим душама и храмовима, посејана је сумњивост, присутна је искључивост и једностраност са оном познатом синтагмом „да је крив увек онај други“.
Трагови политичких мена и промена присутни су. Посебно су на овим ветрометинама остали трагови двају тоталитарних идеологија – фашистичке и комунистичке, који су створили вечиту дилему: отићи или остати, вратити се или не, обновити огњиште или продати имовину, и томе слично. Сви саговорници окренути су ка новом, поштују нове вредности, духовне, демократске, људске и материјалне.
Дилеме нема око опредељења за поштовање хрватског устава и закона, односа према домовини, те једне цивилизоване интеграције у хрватско друштво, као и доприноса да Хрватска заузме своје место у европским и светским интеграцијама.
Да би крочили брже ка бољем, треба отклонити много трња на томе путу, наоружати се стрпљењем, љубити ближњега свога и научити праштати.
Требаће нам много духовног рада да се објасни како су настала зла на овим просторима, како се не би никада поновила. Много материјалних добара треба уложити за обнову храмова, домова, фабрика, да се поново заору њиве, обнови сточни фонд и тако даље.
Наша стрепња и наших верника, а и многих саговорника, изражена је:
– Још увек спорим повратком епископа и свештеника, јер нису отклоњене многе препреке, како административне, тако и основни материјални услови за њихов повратак у њихове епархије, односно парохије;
– Наставку исељавања из Источне Славоније, које је проузроковано економским, али и у последње време безбедносним разлозима. Са опим не умањујемо напоре које чини хрватско друштво у разјашњењу нагомиланих проблема, али би овај тренд могао бацити мрљу на постигнуте резултате;
– Упркос добрим програмима повратка донесеним од хрватске Владе, његово успорено провођење са пуно „осмишљених бирократских замки“, чини тај процес психолошки доста тешким;
– Спорој обнови порушених домова, уз пуно разумевање стања у којем се нашла хрватска привреда и буџет, требало би у критеријума расподеле „колача“ више праведности;
– Остваривању пуне уставне рапноправности код остваривања људских права, као и партиципација у политичком и јавном животу без икакве националне дискриминације. Ту првенствено мислим на право гласа свих држављанина Републике Хрватске српске националности, расељеним по просторима бивше Југославије;
Потпуној изградњи српских институција у српској етничкој заједници, као носиоцима и чуварима националног идентитета, који је у прошлом систему затомљен. Хрватска власт мораће имати још више разумевања за њихов рад, јер је то услов даљег опстанка и развоја наше заједнице.
Браћо и сестре,
Ви сте аутохтони народ, вековима присутан на овој земљи, решен да на њој живи, остане и опстане. Учествујте у њеној изградњи, изграђујући себе, подарећи сваком добронамерном човеку љубав, поверење и поштење.
Велико зло је у овом рату задесило хрватски народ, али и српски. Многи наши сународњаци су у њему учествовали. Индивидуа за злочине мора одговарати, али колективитет, не. Жртава је било с једне и друге стране.
Нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће открити. Време и историја ће послагати мозаик зла и добра и њихове актере на своје место. Зато вас молим за стрпљење. Текућа политика увек је у већини случајева у сукобу са истином.
На крају, уверавам вас да ће те уз Божији благослов, правду Божију, разум владара и вечиту наду која вас не сме напустити, победити настале муке.
 
У Загребу,
16. марта 1999.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Порука Његове светости патријарха српскога Павла.

Коментарисање није више омогућено.