ПУТ У ЖИВОТ

 

ПУТ У ЖИВОТ
 

 
СИМПОСИОН СВЕШТЕНИКА И МОНАХА СПЦ[1]
 
Сви ми у Цркви међусобно смо повезани као органи у једном телу. Зато треба да се узајамно подржимо. Нећемо моћи да помогнемо верницима у њиховом спасењу ако истовремено не радимо и на своме. Нека вам први верници буду ваше породице! Поступак је такав – спасаваш себе, па ужу породицу, па онда шире, али све то иде заједно. Својом вером и својим животом по тој вери се сведочи и проповеда. Не можемо ми бирати време у којем ћемо да живимо. Живимо у овоме свету, у овим друштвеним и политичким проблемима, али ми нисмо од овог света, него је наша права отаџбина на небу. Често трошимо сувише снаге на ово пролазно, па нам не преостаје снаге за оно главно. Времена су сувише озбиљна па се зато запитајмо: ако ми не будемо заиста светлост и со свету, што од нас тражи Спаситељ, шта ће свет са толиком тамом и чиме ће осолити?!
Будимо сваки на свом месту! Христос се роди!
 
12јануар 1997.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Реч на Првом научном симпосиону посвећеном мисионарском и просветном раду парохијског свештенства наше цркве на Богословском факултету у Београду.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *