ПУТ У ЖИВОТ

 

ПУТ У ЖИВОТ
 

 
ПОЧЕТАК РАДА[1]
 
„У име Оца и Сина и Светога Духа. Богу се помолисмо браћо и сестре, и на данашњи дан, у ову свету недељу, по речи Господњој да се свагда молимо. А ево из светог Еванђеља чусмо да се Он молио Оцу своме небеском.
Молитва наша Господу – то је наш разговор са Оцем нашим небеским. У молитви ми славимо Господа свога Створитеља и Спаситеља, захваљујуђи му на свим оним добрима којима нас је Он обдарио и које нам и сада дарује. И молимо му се да нам помогне у свим невољама и тешкоћама овога света, а Он, Господ наш Спаситељ рекао је: „Где сте два или три сабрани у моје име ту сам и ја са вама“ (Мт. 18, 20). А хвала Богу ево нас данас овде у овоме светом храму у заједници са православном браћом представницима Цркава и училишта у целом православном свету који су данас овде и биће ове дане у разговору, у расправљању о питањима наше вере и живота по вери и у ово наше време.
А времена су ова данас тешка за многе народе, а поготово за наш народ. Заиста се брод наше Цркве налази у бури овога света, али да се вером својом, браћо и сестре, и утешимо и оснажимо, вером у Сина Божијега, да Он управља бродом и наше Цркве и да га не могу ни бура ни непријатељи скренути са пута нити потопити. Бура је заиста тешка и ми овакви маловерни какви смо, налазимо се у тешким приликама и осећамо их као безизлазне. Но јачајући нашу веру, особито животом по тој вери, ми ћемо бити све мирнији и сигурнији. У једној бури на једној лађи било је света много и нашавши се у бури они су дошли у очајање, не знајући куда ђе и шта ђе са собом. Но на лађи је била девојчица, ћерка капетана лађе. Гледајући оне људе у очајању она ће да каже: „Не бојте се, тата је на кормилу лађе“. Као то дете, браћо и сестре, да имамо поверење у Оца нашег небеског, у Господа Исуса Христа који је на кормилу лађе и она нити може да не стигне у луку у коју треба да стигне, Царство небеско, нити могу да је валови покрију и разбију.
Богу, дакле, да се молимо, а молимо се и нашој браћи у свету, и православним и свим људима добре воље, да нам помогну да се ове невоље у којима смо, савладају и да и ми стигнемо у Царство небеско где су сви свети. Веру своју треба јачати и знањем, проширивањем знања из Светог Писма и науке Христове, али особито животом по томе знању, по Еванђељу, и да овако заједнички нађемо се у Царству небеском непролазном, на оној страни коју ће Господ познати и признати као своју. То је смисао и циљ нашег постанка и нашег живота. Амин“.
 
17. август 1997.
 
 


 
 
НАПОМЕНЕ:

  1. Беседа у капели Светог Јована Богослова на Богословском факултету, поводом почетка рада шестог међународног скупа богословских православних школа.

 
 

 
 

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *