ПУТ У ЖИВОТ

 

ПУТ У ЖИВОТ
 

 
ЗРАЧИМО СВЕТОШЋУ[1]
 
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Богу се помолисмо, браћо и сестре, у овом храму подигнутом у спомен Покрова Пресвете Богородице, Мајке Сина Божијега, Оне, која је, од свих нараштаја, изабрана да роди Сипа Божијег у телу. И овај храм, посвећен ће бити Пресветој Богородици и њеном Покрову. Господ да благослови све дародавце који су омогућили да се после ових темеља подигне цео храм. Господ и Пресвета Богородица и сви свети неће остати никоме дужни, добрим ђе узвратити за добро, и не дај Боже да то буде, казном за зло.
Бог нас је створио, браћо и сестре, да будемо и останемо, заиста, људи, народ Његов, они који су, на овом свету, обдарени највећим даровима. Човек, душа његова, вреди више од целе мртве васионе и од свега живога на свету, али ако заиста, буде човек Божији, мио Богу и користан људима, користан себи и свом народу и свему човечанству.
Колико ко може, браћо и сестре, учинимо да се овај храм, онако лепо почет, подигне у слапу Пресвете Богородице, да се имамо где Богу молити и Његово Име помињати. Помињати га можемо и треба да га помињемо на сваком месту, особито у храму посвећеном Њему и Његовим светим. Подижући овај храм, браћо и сестре, не заборавимо подићи у душама својом храм Богу Живоме, јер Господ Исус Христос каже: „Ево стојим и куцам на вратима, ко отвори врата, ући ћу, и ту ћу обитавати“. Нека уђе Он са Оцем Светим и са Духом Светим да и у нама, као у живом храму, живој цркви, обитава. Да и ми том светошћу зрачимо у овом свету овако несрећном и са оваквим несрећама које и нас и друге народе сналазе.
То је дужност свих нас, од потомака светих предака наших, који су кроз векове знали, из љубави према Богу, да подижу храмове и манастире, према својим могућностима и из љубави према ближњима – да буду корисни и њима. Кад изађемо пред свете наше претке да се не постидимо ни ми пред њима, ни они због нас! И да нас њихов и наш Господ позна и призна као своје верне слуге и слушкиње и уведе у блаженство Царства небескога. Нека Господ помогне и нама који данас представљамо народ српски и веру православну да будемо дорасли свом времену и задацима тог времена. Ма колико да су они тешки будимо увек људи, народ Божији, а никада нељуди и злочинци. Господе и Пресвета Мајко Божија, помозите да и заиста будемо дорасли Имену светом и вери светој православној, да ту веру знамо и да њоме живимо, и сада, и за свагда, и у векове! Бог вас благословио и свако добро даровао! Амин.
 
7. септембар 1997.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Беседа па освећењу камена-темељца за нову цркву Покрова Пресвете Богородице у Баричу

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *