ПУТ У ЖИВОТ

 

ПУТ У ЖИВОТ
 

 
СВЕТИ АПОСТОЛ ТОМА
Беседа на Светој Литургији на Томиндан, у недељу у минастиру Светог Архиђакона Стефана у Сланцима
 
„А догоди се када се народ слеже к њему да слуша реч Божију и он стајаше крај Генисаретског језера и виде гдe лађе где стоје украј језера, а рибари беху изашли из њих и испираху мреже. И уђе у једну лађу, која бијаше Симонова, и замоли Га да одмакне мало од обале; и седе и учаше народ из лађе. А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину и баците мреже cвoje на лов. И оуговарајући Симонрече му: Учитељу, сву ноћ смо се трудили и ништа не ухватисмо; али на твоју реч бацићу мрежу. И учинивши то уловише велико мноштво риба те им се мрежа поче цепати. И дадоше знак друштву које бејаше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе, тако уа се оне потапаху. А кад виде Симон Петар, припаде коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе, јер сам човек грешан. Јер запрепашћење обузе њега и cвe који бијаху с њим због лова рибе што ухватише, а тако исто и Јакова и Јована, синове Зеведejeвe, који бејаху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се, од сада ћеш људе ловити, И извукавши обе лађе на земљу оставише cвe, и отидоше за њим.
А кад би увече онога првога дана седмице, и док су врата била затворена, Где се бијаху ученици његови сакупили због страха од Јудејаца, дође Исус, u стаде на средину и рече им: Мир вам! И oвo рекавши показа им руке и ребра своја. Тада се ученици обрадоваше видевши Господа. А Исус им рече опет: Мир вам! Као што је Отац послао мене, и ја шаљем вас. И ово рекавши дуне и рече им: Примите Дух Свети! Којима опростите грехе опраштају им се; и којима задржите, задржани су. А Тома, звани Близанац, један од Дванаесторице, не беше са њима каga дође Исус. А други му ученици говораху: Видели смо Господа. А он им рече: Ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и н.е метнем прст cвoj у ране oд клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу веровати. И после осам дана опет бuјаху унутра ученици његови u Тома с њима, Дође Исус кад бијаху врата затворена, u стаде на cpeдuну u рече: Mиp вам! Затим рече Toми: Пружи прст свој амо и види руке моје: и пружи руку своју и метни у ребра Moja, и не буди неверан него веран. И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој! Рече му Исус: Зато што cu ме видео, поверовао cи: блажени који не видеше и повероваше. А и многа друга знамења учини Исус пред ученицима својим, која нису записана у књизи oвoj. А oвa су записана да верујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да верујући имате живот и име његово“.
 
(Лука 5, 1-11. Зач, 17) (Јован 20,19-31. Зач.65)
 
Из ових речи светог Еванђеља, као и сваке речи Божије, поучимо се вери у Сина Божијег, у Његово еванђеље, Његову науку, и по тој вери живимо, ту веру показујући у животу своме, не само ради других, него да њоме живимо из душе своје и по свом срцу. То ђе бити најбољи начин и наше проповеди Христа и Његовог еванђеља пред људима овога света, и верним и неверним, по речи Христовој на другом месту: „Тако уа се светли светлост ваша пред људима, да вuде добра дела ваша и прославе Оца вашег који је на небесима (Мт. 5, 16). Кад се Син Божији јавио у овом свету, Он је и својим изгледом показивао да је човек, али из Њега је просијавало Његово божанско лице. Тако на једну реч Његову и долазак Јовану Крститељу, Јован у Њему види и сведочи. „Eвo, Јагње Божије које узе на се грехе света! Ја сам видео и сведочим даје Он Син Божији“ (Јн. 1, 29, 34). И eвo, cви апостоли на једну реч Његову остављају cвe и иду за Њим и Господ потврђује веру у Њега делима својим и чудесима. својим. Може да нам буде нејасна реч апостола Петра; Господе, јер сам човек грешан“. Ту он осећа своју недостојност да буде пред Сином Божијим и у том смислу је то рекао. Друкчија је ствар била кад је Он учинио на другом месту да свиње поскачу у море и да потону, јер је Јеврејима било забрањено да не само држе свиње него и да долазе у додир са свињама, јер их чине нечистим не само физички него и молитвено, ритуално, и кад су ти људи видели то чудо и ту штету онда су дошли и молили Сина Божијег да оде од њих због штете, а не што су видели чудо и што је пре тога народ нахранио хлебом, него да не би имали штете.
Разуме се да је наша дужност осећати да смо недостојни да будемо пред Сином Божијим, да даривамо Свето Причешће, али треба да се трудимо да будемо што достојнији. Његово Свето Причешће у нама чисти нас од греха и учини да будемо снажнији и да будемо достојни Царства Божијег.
Догађај са светим Томом после васкрсења Господњег, знате и чули сте о њему више пута. Дакле, наша вера нису само речи људи, него је она и доказана, ево, и очима, али и рукама и другим чулима. Свети апостол Јован каже: „Што чусмо, што видесмо, што руке наше опипаше, то вам и износимо“ (1. Јн. 1, 13). Треба да се трудимо да и ми будемо достојни да видимо Сина Божијег да срце наше буде достојно да видимо Сина Божијег, да срце наше буде чисто од греха па ђе се онда у срцу чистом огледати Син Божији и Бог. А дотле да се, кажем, трудимо да срце очистимо од греха и да грехе не чинимо. „Ово је воља Божија: светлост ваша“ (1.Сол. 4, 3). Јесте да је нама тешко оваквима какви смо сада, држати заповести Божије, јер смо стекли рђаве навике, па нам опе изгледају лаке, а ове заповести Божије тешке, а ненаметљиво су лакше заповести Божије него сваки грех и навика на грех.
Господе, помози нам да будемо достојни имена православног којег носимо, имена Срба православних, да будемо заиста сведоци Твоји у овом „свету Који сав у злу лежи“(1 Јн. 5, 19). Бог вас благословио!
 
19. октобар 1997.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *