ПУТ У ЖИВОТ

 

ПУТ У ЖИВОТ
 

 
ДОМУ И НАРОДУ[1]
 
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Прослављамо данас, браћо и сестре, празник Светог Симеона Мироточивог, некадашњег великог жупана Стевана Немање оца наше државности, ујединитеља свију српских покрајина. Онога, дакле, који је знао да оствари и испуни своје дужности и према свом дому, али и према свом народу и на крају се замонашио да крај свог живота у целости посвети Богу, онако како наш народ у песми каже да је знао да испуни љубав према Богу и љубав према ближњима, те две најважније заповести Новог Завета. Јер сви знате ону народну песму где син његов Свети Сава оправдава, односно одговара на питање нашто је отац употребио небројано благо и онда он набраја да је „саградио Студеницу на Влаху Староме, бјел Вилиндар на сред Горе Свете, Миљешевку на Херцеговини“. То је из љубави према Богу“. Осталог што претече блага, остало је благо похарчио све градећи по калу калдрме и зидајућ’ по водам ћуприје и дијелећи кљасту и слијепу“. Јасно, ово је све из љубави према ближњима.
Испунио је тако, дакле, реч Господњу да нема већих заповести од ових двеју. И тај монах смирени, Симеон, на данашњи дан пре готово 800 година, свој живот је положио на Светој Гори у Хиландару, манастиру који је заједно са сином својим Светим Савом и подигао.
Његов, дакле, живот као и живот свих светих, браћо и сестре, да нам буде узор, да нам буде углед како и ми треба да живимо и да испуњавамо те две највеће заповести љубави према Богу и љубави према ближњима. Да се и ми нађемо у Царству небеском и да се за нас може рећи у песми: „Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно“.
На тај начин да испунимо смисао свог живота и на тај начин да помогнемо свом народу и у овим невољама које га не остављају и да тако, кажем и понављам, уђимо у број својих светих предака, да они нас познају као своје и у светој вери и светим делима, а ми да се не постидимо пред њима и њиховим и нашим Господом.
Честитам храмовну славу ове капеле свим члановима свештенства и свих који раде у Патријаршији, а и свима вама браћо и сестре, и свима онима који знају кога су порекла, воде рачуна да не осрамоте ни свој народ ни своју породицу и да се овако нађемо заједно у Царству небеском непролазном, у радости којој краја неће бити. Бог вас благословио и свако добро даровао.
 
26. фебруара 1997.
 
 


 
 
НАПОМЕНЕ:

  1. Слава патријаршијске капеле Свети Симеон Мироточиви.

 
 

 
 

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *