ПУТ У ЖИВОТ

 

ПУТ У ЖИВОТ
 

 
О СВЕТОЈ ТРОЈИЦИ
Беседа на Светој Литургији у среду после Томине недеље у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог
 
„Отац мој до сада дела и ја делам. И зато још више тражаху Јудејци да га убију, не само што нарушаваше суботу, него што и Бога називаше cвoјим Оцем Градећи се једнак Богу. А Исус одговори и рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам до себе него што види да, отац чини; јер што Он чини, то исти чини и Син; Јер Отац љуби Сина, и cвe му показује што сам чини; и показаће му већа дела од ових да. се и вu чудите. Јер ако што Отац подиже мртве и оживљава, тако и Син које хоће оживљава. Јер Отац не суди никоме него је caв суд дао Сину. Да cвu поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина не поштује ни Оца који Га је послао“.
 
(Јован 5, 17-23; Зач, 15)
 
Браћо и сестре, ми верујемо у једнога Бога у бићу, и тројичног по Лицима. Верујемо у Оца, Сина и Духа Светога. Они су равни по бићу, а разликују се у томе што је Отац нерођен, Син рођен, а Дух Свети исходи.
Шта то значи рађање и исхођење ми до краја не можемо да схватимо. Ми верујемо у то што нам је Бог открио, Господ Исус нам открио, у нерођеност Оца, рађање Сина и исхођење Духа Светога. Додуше, у почетку Јовановог Јеванђеља свети јеванђелист каже: „У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Реч беше Бог“. (Јн. 1, 1). Све што је постало кроз Њега је постало. Као што се из нашег ума рађа реч, бестрасно, не телесно, тако се отприлике, дабоме, кажем не можемо појмити то до краја, рађа Син из Оца, нетелесно, и Дух Свети исходи. Они су равни, кажем, по бићу и у вечности никада није било времена кад није постојао Син и Дух Свети. Јер Бог не живи у времену, тј. за Њега не важи категорија времена као за нас створена бића, него је Он у вечности, вечитој садашњости.
Кад је једно дете, један син, дошао из школе и питао га отац шта је учио, он рече да је тога дана била веронаука, јер је До пре рата било у школама и да је свештеник, катихета, говорио о Светој Тројици. „А биће да вам је говорио како су Отац и Син равни по бићу и да није било времена кад није било Сина. Сине, види каква је то нелогичност! Ево ја сам твој отац, ти си мој син, па ко је од нас двојице старији?“ Син ће, јер је њима катихета на часу и то говорио, рећи: „Оче, ти си старији од мене као човек, али као отац ти ниси од мене старији. Јер оног момента кад си постао отац ја сам постао син“.
Тако треба да и себи и другоме, колико је то могуће у домету нашег ума и наше људске логике дате нам од Бога, своју веру пробудимо, јер је она нападана са свих страна, и од ђавола кроз ум, и од непријатеља еванђелских, непријатеља хришћанских, и од безбожника, и од разних сектаната. Дакле, потребно је да своју веру пробудимо, али да је утврдимо животом својим. То нека Господ помогне свима, и мени и вама, и Бог вас благословио!
 
24. април 1996.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *