ПУТ У ЖИВОТ

 

ПУТ У ЖИВОТ
 

 
ОСВЕЋЕЊЕ ЦРКВЕ НОВЕ ЛАЗАРИЦЕ У ЗЕМУН ПОЉУ
 
Богу се помолисмо, браћо и сестре, у освештеном храму и при освећењу његовом и на Светој Литургији Тела и Крви Господа и Бога Исуса Христа, Који је рекао: „Ако не једете моје Тело и не пијете Крви моје, живота неђете имати у себи, јер је моје Тело право јело и Крв је моја право пиће (Јн. 6, 53, 55). Тако, дакле, с једне стране, ако се не будемо трудили да будемо што достојнији те највеће Тајне наше вере, Тела и Крви Христове, живота нећемо имати у себи. С друге стране свети апостол Павле нас опомиње, да прилазећи светом причешћу човек испитује себе и да тако прилази Телу и Крви, јер „ко само једе и пије, суд себи једе и пије. И због тога су многи међу вама болесни, а многи су и умрли. Кад би испитивали себе, не би били осуђени“(1 Кор. 11, 29, 31). Дакле, с једне стране ако се не будемо трудили да будемо што достојнији да примимо свето причешће, живота нећемо имати у себи. С друге стране, ако будемо прилазили недостојни, такође нећемо имати живота у себи. То нама овакви какви смо изгледа тешко, а несравњиво је лакше испуњавати вољу Божију, него вољу нашег непријатеља и непријатеља свију, ђавола. Али нама заповести Божије изгледају тешке, зато што смо већ стекли грешне навике, што смо већ постали робови греха, и онда нам је тешко и оно што је лако. Пушачу је тешко да дише свеж ваздух, њему треба дим, и то дим који га још и трује. Да не говоримо о пијанцима, о крадљивцима, насилницима, блудницима и редом осталим грешницима. Трудити се, дакле, да из душе ишчупамо оне зле навике и да на то место усадимо супротно томе, добро, и Бог ће бити с нама и свети преци наши, Мученици и Новомученици и Свети Кнез на челу њиховом са Светим Савом нашим и свима светима., Данашњи дан је уједно прослављање онога дана када су наши преци на челу са светим Кнезом изашли на Косово поље, не да тлаче туђу слободу нити да отимају туђу земљу, туђу отаџбину, нити да намећу своју веру другима, него да бране своје. То су наши преци чинили и у Првом и у Другом устанку и у Првом и у Другом рату светскоме и данас. Трудимо се, дакле, да и ми увек бранимо истину, правду и оно што је свето и честито, и то онако, на онај начин да бранимо својски и јуначки као што преци наши говоре устима Марка Миљанова, великог војводе црногорског у прошлом веку, који је говорио о чојству и јунаштву и вели: Јунаштво је да браним себе од непријатеља, а чојство је да браним непријатеља од себе. Тј. не да се не браним, да се браним, али као човек. Ми према непријатељу не смемо поступати нељудски онако недостојно, злочиначки као што то чини злочинац. Није то пасивност, то је снага највећа која може бити. Јер и Господ Исус Христос каже: „Нема веће љубави од те да човек положи живот свој за ближње своје“(Јн. 15, 13). Али да га положи као човек, као хришћанин, онако као што доликује.
И у данашње време у овим несрећама које нас сналазе, браћо и сестре, да се трудимо да сваки од нас буде онако како доликује. Угледајући се на своје свете претке, па ђе и они бити, кажем, с нама и сви Свети, па ће и они помоћи да останемо као народ Божији као што су то били преци наши. Па кад изађемо и пред њих, претке наше, и светог Кнеза и Светог Саву и остале свете Мученике и Новомученике и пред њиховог и нашег Господа, да нас они признају за своје и позивају као своје. То је оно најважније у животу, циљ и смисао нашег живота.
Уједно Српско православна Црква захваљује свима који су учествовали у подизању овог храма било прилогом, било средствима за његово подизање у натуру или на други начин, Господ и Свети Кнез неће остати да добром не плате за добро“.
 
28.јун 1998.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *