ПУТ У ЖИВОТ
О ДЕЛИМА И РЕЧИМА
Беседа на Светој Литургији на Светог Кирила Јерусалимског, у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог
„Сваки дакле, који слуша ове речи моје и извршује их, упоредићу га са човеком мудрим који сазида кућу своју на камену; И удари дажд, u дођоше воде, u дунуше ветрови, и навалише на кућу ону, и не паде; јер беше утемељена на камену. А сваки који слуша ове речи моје и не извршује их, биће сличан човеку лудом који сазида кућу своју на песку; И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови и ударише на кућу ону, и паде, а пад њезин беше страшан, И кад заврши Исус речи ове, дивљаше се народ науци његовој. Јер их учаше као онај који има власт, а н.е као књижевници и фарисеји. Ви сте светлост свету; не може се Град сакрити кад на Гори стоји, Нити се ужиже светиљка и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући. Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима. Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке; нисам дошао да укинем него да испуним. Јер заиста вам кажем: Док не прође небо и земља неће нестати ни најмањег словца или једне црте из Закона док се cвe не збуде. Ако, дакле, ко укине једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, назваће се најмањи у Царству небеском; а. ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у Царству небеском.
(Матеј 7, 24-29; 5, 14-19; Зач, 24, 11)
Реч Господња је увек та, да наука Његова није дата само за ум и за говорење, за причање, него је дата да се њоме живи. Ево и ове речи Његове значе то. Сваког оног који слуша речи Његове и држи их; Он упоређује са човеком мудрим, јер је као онај човек који сазда кућу на камену, на тврдом темељу и ветрови и воде не могу је уништити.
Дакле, пред Господом је мудар онај који то зна и то чини. А пред Њим је луд онај који слуша ове речи Његове, зна их, али их не извршава.
Исто то значи и ова реч коју чусмо у овом одељку: „Тако да се светли светлост ваша пред људима да виде ваша добра дела и прославе Оца вашег који је на небесима“. Дакле, да људи не само слушају наше лепе речи и оних који знају да реч лепо изнесу, него да виде добра дела. То је оно што је више, што пре свега и нас спасава и оно што људе привлачи. Јер и најлепше речи, ако су им супротна дела, одбијају од истине. А добра дела, иако нисмо вешти у речи, као што каже и свети апостол Павле за себе – „ако сам невешт, вели у говору, али нисам у знању“ (2. Кор. 11,6), и сама проповедају. Дакле, показати веру своју и речима кад је време и кад је прилика, али је показати и својим делима, а за то је увек време и прилика.
Нека Господ помогне да будемо мудре слуге и слушкиње Његове и да сазидамо кућу своју на камену, на камену вере коју знамо и коју творимо. Бог вас благословио!
22. јун 1996.