ПУТ У ЖИВОТ

 

ПУТ У ЖИВОТ
 

 
ГОСПОД ЈЕ ДОНЕО МАЧ
Беседа на Светој Литургији у петак треће недеље по Духовима у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог
 
„Сваки који призна. мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима, А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се ја њеГа пред Оцем својим који је на небесима. Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач. Јер сам. дошао да раставим човека од оца његовог и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине. И непријатељи човеку постаће домаћи његови, који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан. И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан, Кoju чува живот свој изгубиће Га, а који изгуби живот свој мене ради, наћи ће Га. Кoju вас прима, мене прима; а који прима мене прима Онога који ме је послао. Кoju прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; и који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће. И ако неко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти. И када заврши Исус заповести Дванаесторици ученика својих, отиде оданде да учи и проповеда по градовима његовим.“.
 
(Матеј 10, 32-42, 1; Зач, 38, 39).
 
Из ових речи Господњих: „нисам дошао да донесем мир него мач“, треба да схватимо о чему је овде реч, јер Он који је Цар мира, који је мир наш, који је рекао: „Мир свој вам остављам, мир свој дајем вам„(Јн. 14, 27), сада овде каже да није дошао да донесе мир. Па како то? Из даљега текста видимо о чему се ради. „Дошао сам, вели, да раставим човека од оца његовог и кћер од матере њезине, и снаху од свекрве њезине… и непријатељи човеку постаће домаћи његови“. О томе је, дакле, реч. Он је као мач на коме се све дели на два дела: или за Њега, или против Њега. Реч је овде сада о томе. Ако отац постане хришћанин, а жена му или син, или деца неће да постану хришћани, очигледно је ту подела. И разуме се, да ће оно грешници, незнабошци, стално нападати хришћанина. И, ево, ту је мач. Мач је само символ немира и рата. Ево ту је, реч о томе.
Даље вели Господ: „Који љуби више сина или кћер него мене, није мене достојан, Који љуби оца или матер више него мене, није мене достојан“. Тј. ако син постане хришћанин, али из љубави према родитељима који су остали незнабошци и он каже: „Па да и ја останем незнабожац“, очигледно да он онда није достојан љубави Божије. Јер, спасење је у Господу Христу Исусу, и онај који више воли да остане у грешности и да пропадне са својим родитељима и са својим народом у том смислу, тај, разуме се, да ће им изгубити душу и да није достојан љубави Божије. О томе је дакле, реч.
И још у овоме: „Ко чува живот свој изгубиће га, а ко изгуби живот свој због Мене, тај ћe га наћи“. Оно што стално понављам је да човек хришћанин мора обратити пажњу да, ако треба да изгуби главу и то му је боље него да изгуби душу своју. И да и најмањи труд из љубави према ближњима, и из љубави према Богу неће нам пропасти јер и који напоји жеднога чашом воде, неће му плата пропасти“, али исто тако неће пропасти и оно зло које је учињено према људима. Чувајмо се од зла, а чинимо и трудимо се у добру, Бог вас благословио!
 
21.јун 1996.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *