ПУТ У ЖИВОТ

 

ПУТ У ЖИВОТ
 

 
БЛАГОЧЕСТИВИ КНЕЗ НЕВСКИ
Беседа на светој Литургији на празник Светог Александра Невског у цркви Светог Александра Невског у Београду
 
„И сишавши с њима, стаде на месту равном и много ученика Његових; и мноштво народа из cвe Јудеје и Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског. Који дођоше да Га слушају и уа се исцељују од својих болести, и које су мучили духови нечисти; и исцељиваху се. И caв народ тражаше да Га се дотакне; јер из њега излазаше сила и исцељиваше их cвe. И он подигнувши очи cвoje на ученике cвoje говораше: Блажени сиромашни, јер је ваше Царство Божије. Блажени који сте гладни сада, јер ћете се наситити, Блажени који плачете сада јер ћете се насмијати, Блажени сте кад вас људи омрзну и када вac одбаце и осрамоте, и разгласе име ваше као зло због Сина Човечијег. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, велика је плата ваша на небу. Јер су тако чинили пророцима оцеви њихови“.
 
(Лука 6, 17-23; Зач, 24)
 
У име Оца и Сина и Светога Духа. Из живота светог кнеза Александра Невског као и свију светих да се поучимо животу којим су они живели, веру коју су они исповедали и оно што је најглавније душе своје свештали и у Царство небеско увели и тако испунили смисао и циљ живота нашега који нам је Бог оставио а то је као што каже Господ Исус: „Где сам ја онде ће бити и слуга мoj“ (Јн. 12,26), а Господ у Царству и слуга Његов онде и треба да буде.
Увек изнад свега је то: да се поучимо у вери и животу по вери. Такав је био и живот светог кнеза. Живео је у доба када су Татари држали земљу руску, али је он својом вером коју је био кадар да исповеди пред татарским каном не хтејући да се поклони идолима, заслужио заиста Царство небеско, а Бог је таквима дао и моћ да победе и оне који су насртали на њихову слободу. Зато се он и назива Невским светим кнезом што је победио све, а Бог је помогао руском народу да се ослободи татарског ропства, у оно време кад смо ми пали у турско ропство.
Најважније је, дакле да као орган у телу свако од нас се труди да тај орган буде здрав и да врши ону функцију за коју је оспособљен најбоље што може имајући у виду општи интерес организма, а понављам и кажем и себи и вама, браћо и сестре, а и организам, целина, нема другог интереса него добро сваког појединог органа. Такав орган треба да смо и такав треба да буде и наш однос у друштву, у народу у којем живимо, у времену у којем живимо. Да се труди сваки од нас да организам буде здрав, тело народа, својом вером, кажем, и животом по вери, својом светом вером и светим животом. На тај начин ми ћемо помоћи своме народу, да буде и остане народ Божији.
Током времена за ових ратова, Првог светског рата, па онда двадесет година касније Другог светског рата, па ево кроз задњих нешто мање од педесет година у овоме рату увек је гинуло за слободу, за правду, за истину у нашем народу оно најискреније, најдостојније за жртву и за свој народ и за своју веру. Не кажем да смо сви ми који смо преживели то време, да смо баш најбољи, али у сваком случају оно најспремније за жртву гинуло је и сада видимо колико смо ми дорасли своме времену да представљамо српски народ његову слободу, његову правду, његову истину, његов мир и његову заједницу, односно његову пуноту. Шта ће чинити други и шта чине, то зависи од њих, али шта ћемо чинити ми, то зависи од нас. Да ли ћемо поступити као људи или нељуди поготову што и ми сви видећи како раде други људи, осуђујемо све оно што је и неистинито, неправо, што није по правди Божијој и што је недолично имена нашег народа. Па кад ми то осуђујемо зар да ми то исто чинимо? Заиста ћемо бити још више осуђени, јер „они не знају шта раде“ а ми морамо да знамо шта радимо по речи Господњој.
Молити се Богу у ова тешка времена и после рата и после санкција и свих оних несрећа које су нас снашле. Богу се молити и животом спојим сведочити Сина Божијег који је допао да нас просветли и освети и да нам дарује Царство небеско ако га заслужимо. Молећи се Богу и светом кнезу Александру и свим светим из рода нашега, рода српског, ја призивам благослов Божији и светих и вама свештеницима овога светога храма, парохијанима и свима онима који прослављају светог кнеза. Бог вас благословио!
 
12. септембар 1997.

Коментарисање није више омогућено.