ПУТ У ЖИВОТ

 

ПУТ У ЖИВОТ
 

 
НА ОСВЕЋЕЊУ ЦРКВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛAДИМИРА[1]
 
Мученици су, браћо и сестре, први Свети које је Црква Христова задобила. Нису то само витлејемска деца, које је цар Ирод погубио надајући се да ће међу њима погубити и тек рођеног Сина Божијег Исуса Христа. Први одрастао који је свесно положио живот свој за своју веру у Господа Исуса био је свети Стефан Првомученик и Архиђакон, и даље свети Јаков апостол, брат Јована Зеведејева, na редом толики мученици и мученице, и деца пострадала за веру, и у нашем народу мученици и новомученици, пострадали заиста за крст часни и слободу златну.
Свети кнез Владимир био је владар у Захумљу и у Зети. Побожан, али и храбар, паметан, мудар, али и милостив. Али у борби једној са царем Самуилом, са војском несравњиво моћнијом буде заробљен и одведен у заробљеништво. Но цар видећи, чујући га како мудро говори, како се влада хришћански, пусти га из затвора у даде му кћер своју Косару за жену. И он се врати у своју земљу. Али цар умре и његов син Радомир буде убијен од брата стричевића Владислава који, да би побио све сроднике цара Самуила, лукаво пошаље крст часни Владимиру у знак да му неће ништа зло учинити, да дође да се с њим разговори. Иако га је Косара, супруга, саветовала да не пође, да не поверује, он ипак узме крст и пође. Кад је дошао пред цркву, цар нареди да га убију и да му главу одсеку.
Тако је свети Владимир дао и живот и крв своју за Господа Исуса Христа.
Али и цар Владислав погинуо је од својих. Друго је, браћо и сестре, страдати на путу Божијем за истину и веру православну, а друго је пострадати као злочинац, као кривоклетник, као нечовек. То су наши преци, и моји и ваши браћо и сестре, добро знали. За пет стотина година ропства и у борбама за слободу, и за веру своју и за земљу своју, али увек као људи, као злочинци никада.
Честитајући свештеницима који су се потрудили, на челу са оцем Јованом, да се овај храм овако лепо подигне и овако дивно украси, честитајући свима онима који су својим прилогом, макар и најмањим, омогућили то дело, ја вам свима желим од светог Јована Владимира свако истинско добро и помоћ у свему добром да би, кажем и понављам, ми били дорасли своме времену и тешкоћама које оно пред нас износи, и били достојни потомци таквих светих предака. Бог вас благословио и свако добро даровао!“
 
31. мај 1998.
 
 


 
 
НАПОМЕНЕ:

  1. У Београду у насељу Медаковић – Браћа Јерконић

 
 

 
 

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *