ПУТ У ЖИВОТ

 

ПУТ У ЖИВОТ
 

 
СВАДБА У КАНИ ГАЛИЛЕЈСКОЈ
Беседа на Светој Литургији у понедељак после Томине недеље у Патријаршијској кипели Светог Симеона Мироточивог
 
„И у трећи дан би свадба у Кани Галилејској, u онде беше мати Исусова. А позван бијаше u Исус u ученици Његови на свадбу. И кад неста вина, рече мати Исусова њему: Немају вина. Исус јој рече: Шта хоћеш од мене, жено? Још није дошао час мој. Рече мати његова слугама: Што год вам рече учините. А онде бијаше шест камених судова за воду, постављених по обичају јудејског очишћења, који хватају по две или по три мере. Рече им Исус: Захватите сад u носите пехарник. И однесоше. А кад окуси пехарник вино које је постало од воде, и не знађаше откуда је, а слуге знадијаху које су захватиле вoду, позва пехарник женика. И рече му: Сваки човек најпре добро вино износи, а када се опију, онда лошије; а ти си чувао добро вино до сада, Овим, у Кани Галилејској, учини Исус почетак знамења, u показа славу своју; u вероваше у њега ученици његови“.
 
(Јован 2, 1-11; Зач, 61)
 
Господ је овим чудом учинио почетак осталих чуда које је Он учинио увек ради потребе људи. И ово чудо претварања воде у вино није Господ учинио зато да се људи опијају него што је очигледно да су то били сироти људи, док је било могуће да на свадби нестане вина. Прпо, учинио је то да им се нађе, дакле, у невољи, а друго, ми већ знамо и данас оно што је Господ као Бог већ знао и због тога створио и вино и није га забранио својим ученицима и хришћанима, а то је да вино у малим количинама делује као храна, одмах одлази у тело, у крв, брзо сагорена у организму и даје топлоту. Тако да кад га употребљавамо разумно, онако као што треба, онда нам служи на корист. Једно што даје ето топлоту као храну, друго оно лучи у организам готове састојке, не сам алкохол, него и танин, и киселине и друге састојке. Ако будемо употребљавали науку Христову онако како треба, она ће у нама деловати као вино добро, тј. давати снагу неопходно потребну.
То што Господ рече мајци: „Шта хоћеш од мене жено?“, то у нашем језику, за наш садашњи начин изражавања, изгледа грубо, обраћајући се мајци речју „жено“, али у њихово време то је представљало однос поштовања назвати мајку „женом“. Бог вас благословио!
 
5. мај 1997.
 
 

 
 

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *