ДРАГИ РОДИТЕЉИ!
Хтео бих да вам пожелим да једног лепог дана можете да чујете из уста ваше деце:
Хвала вам што сте ме васпитали као хришћанина.
Хвала вам што сте ми давали ваљане одговоре на тешка питања.
Хвала вам што сте се увек с поштовањем односили према мојој тежњи да будем независан, помагали ми да створим одговорност и схватим сопствену слободу.
Хвала вам што сте ми дозвољавали да стичем искуство из мојих грешака и што сте се с разумевањем односили према неопходности да их чиним.
Хвала вам што сте ми опраштали моје грубе речи и поступке.
Хвала вам што сте били моји родитељи, а не “другари”.
Хвала вам што сте се благонаклоно и учтиво односили према мојим друговима.
Хвала вам за људско саосећање и занимање за мој живот и моју душу.
Хвала вам што сте ме научили да поштујем ауторитет других људи, да ценим искреност, да поштујем међуљудске односе, да постанем великодушан човек који прашта.
Хвала вам што сте били строги према мојим хировима, што никада нисте затварали очи пред мојим неправдама.
Хвала вам што сте ме научили да говорим одлучно “Не” у случајевима када је једноставније и лакше одговорити “Да”.
Хвала вам што сте у свему били за мене пример, достојан поштовања и уважавања.
Хвала вам за све, драги моји родитељи! Бог данас гласно куца у очинска и мајчинска срца. Опрости нам, Господе, ми нећемо да занемарујемо нашу децу. Нећемо да каснимо у њиховом васпитању, лакомислено скинувши са себе родитељска овлашћења.
Господе, ми нећемо да капитулирамо, прихватамо одговорност за нашу децу и за њихово васпитање. Ми хоћемо да их васпитамо за Тебе и за њих, али не за себе. Обећавамо Ти да ћемо их пустити у самостални живот и верујемо у то да у Твом Промислу постоји место и за њих.
Верујемо да је Твоја љубав вишеструко већа и мудрија од наше родитељске љубави. Нама је лако да поверимо нашу одраслу децу у Твоје руке које воле. Да буде на њима света воља Твоја. Амин.
