О поверењу од стране детета
Хоћу да истакнем једну прилично важну особину. Деци старијег узраста теже је да се отворе у општењу с непознатим одраслим човеком, њима је за то потребно више времена него деци млађих разреда. Али одрасла деца која већ имају своју породицу, исто као и малишани, имају потребу за поверљивим душевним контактом с родитељима. Често они у родитељском дому наилазе на уобичајену животну ужурбаност и трку. Проборавивши код родитеља недељу, две, месец дана, одрасла деца не могу да душевно опште са оцем и мајком. Живимо у времену које је веома оптерећено свакојаким животним трицама, времену у којем су се људи одвикли да опште, а тим више да се додирују душама.
Да би се било достојан родитељ, потребна је прилично озбиљна психолошка и духовна припрема. Родитељ мора знати шта су његове обавезе према сопственој деци. Ниједног човека не стављају одмах за волан новог аутомобила. Пре него што научи да вози кола, човек пролази кроз велику теоријску и практичну припрему. Ниједном студенту медицинског факултета одмах на првој години не поверавају обављање хируршких операција. За то је такође потребна обимна припрема. Али у наше сложено време мало ко говори о припреми родитеља. Мало ко зна да је за то неопходно озбиљно се припремати. Ако се дете родило, неопходно је знати како га васпитати да му се не би нанела штета. И не само да му се не би нанела штета, него и да би му се помогло да се правилно развија.
Ако у друштву родитеља дете не доживљава с њихове стране психолошки притисак, оно почиње разговор, најпре о безначајним стварима које ништа не значе, а затим на озбиљније теме. Ако су односи поверења с дететом поремећени притиском или претераном бригом одраслих, детету неће бити лако да се с њима упусти у отворени разговор.
