Аномалије родитељске љубави

О деструктивној критици

 

Мудри родитељи никада не испољавају деструктивну критику према својој деци, пошто су деца изузетно осетљива према било каквим оценама које потичу од родитеља. Она не морају да реагују на видљив начин, али унутар себе доживљавају ужасан бол када се из било којег разлога излажу критици одраслих људи који су за њих значајни.

Деструктивна критика је разорила огроман број људских душа. Већина личносних проблема одраслих људи настала је услед деструктивне критике којој су били изложени у детињству од стране једног или оба родитеља. Дете које често критикују осећа се невољеним, недостојним и несигурним.

Често родитељи критикују своју децу из најбољих побуда, не схватајући да деструктивна критика руши веру у сопствене снаге и могућности. Пропорционално томе снижава се и ниво активности и иницијативе. Критичке примедбе могу погоршати способност обављања задатака детета до те мере да ће оно почети да избегава било какву активност, бојећи се да опет не учини нешто “што не треба”.

Како разликовати разумне примедбе од деструктивних?

 

Деструктивна примедба Разумна примедба
Ти си тврдоглав. Ти можеш да затражиш оно што ти је неопходно.
Ти мораш да будеш идеалан. Ти имаш право на грешку.
Пожури. Сачекаћу те.
Да би био прихваћен мораш да се прилагођаваш другима. Ти имаш право да будеш самосвојан, да имаш властито гледиште.
Уложи све своје снаге. Верујем да можеш да то учиниш.
Ти мораш да будеш јак. Ти можеш да доживљаваш различита осећања.
Ради упорно и неуморно. Када се умориш, можеш да се одмориш.
Ти си се запетљао! Теби ће све поћи за руком!
Ти си ограничен. Ти ћеш успети, ја верујем у тебе.
Не буди тако себичан. Прихватам те онаквог какав јеси.
То си глуп! Ти можеш да будеш стваралац.
Ти си болестан или луд?!!! Разумем да ти сада није лако…
Увек буди исправан! Ти се једноставно учиш на својим грешкама.
Не смеш да верујеш другима. Можеш да верујеш другима.
Буди опрезан, свет је опасно место! Можеш да верујеш свету у коме живиш и да се осећаш безбедно.
Мораш да будеш зависан од мене да би био вољен. Можеш бити независан од мене и у исто време вољен од мене.

 

Уместо деструктивних примедаба и критике мудри педагози предлажу да се користи позитивно мишљење. Шта је то?

Позитивно мишљење је мишљење о резултатима извршене радње, дато детету у таквом облику и редоследу, у којима оно најпотпуније може бити коришћено од стране детета ради свог даљег раста и развоја.

Говорећи једноставније, позитивно мишљење и критика су два дијаметрално супротна облика васпитног деловања.

Да бисте изрекли детету уместо деструктивне критике позитивно мишљење неопходно је:

  1. Да никада не говорите у ватри. Најпре успоставите атмосферу узајамног разумевања и поверења. Можете рачунати да ћете бити саслушани само онда када између вас и детета настане поверење. То је нарочито важно у ситуацији када дете почиње да се нервира још пре почетка разговора.
  2. Говорити о поступку или понашању, али никада о личности детета. Не лепите му етикете. Поштовање овог правила помаже да одржите у детету веру у своје могућности, нарочито у првим етапама учења нечег новог.
  3. Прву реч дати детету (“Како ти се чини…” или “Како би ти оценио своје понашање?”). То учвршћује у детету навику самосталне оцене онога што је учинило, помаже му да на зрео начин гледа резултате сопствених поступака. Способност да говори како о сопственим успесима, тако и о сопственим недостацима, јесте корисна навика.
  4. Првенствено говорити о ономе што је било учињено добро и успешно. О ово правило се неки родитељи спотичу – јер повод за “расправе” даје, по правилу, негативно понашање детета. Овде треба погледати човека очима небеског Оца, а Он је љубав, и само Његов поглед, поглед пун љубави јесте објективан поглед.
  5. Говорити о конкретном поступку или понашању без уопштавања и у прошлом времену (не сме се говорити: “Вечито радиш онако како не треба” или “Твој вечито немаран однос…”). Одвајајући прошлост од садашњости, родитељ показује своју веру у то да је дете у стању да постигне боље резултате.
  6. Направити допуну и жељу у позитивном облику. То је срж позитивног мишљења. Овде говоримо о томе шта треба променити у понашању.
  7. Сваку допуну и жељу боље је изразити у конкретним реченицама, а ако је могуће, показати како је то најбоље учинити. Самим тим ћете демонстрирати детету да сте сами у стању да то учините. Сваки дан ослушкујте своје срце кроз које с вама говори Господ (Пс. 26,8).

Чак и после читања свих могућих књига и добијања свих могућих савета, срце родитеља које је пуно љубави готово увек ће бити најбољи саветник. Ако волите истински, увек ћете знати шта је исправно у односу на ваше дете. И све док се свака ваша одлука буде усмеравала љубављу, поступаћете правилно.

 

Comments are closed.