Птица и јаје – Бајка деци пред спавање
Живела једном једна птица која није умела да лети. Попут бескрилих створења, она је ходала по земљи – иако је знала да неке птице лете.
Једном је у њено гнездо случајно доспело јаје птице која лети и она је лежала на њему заједно са својим јајима. Птић који се испилио из јајета почео је да расте и да се развија, али њему својствена способност да лети никако се споља није опажала.
Пошто је чежња за високим летом неко време живела и тињала у његовом срцу, птић је понекад питао:
– Мама, када ћу и ја да полетим?
Али мајка-птица, пуна љубави, одговарала му је:
– Немој ни да сањаш о томе! Птице наше врсте не лете…
Јер она није умела да лети и зато не би могла да свом птићу коме су се развила крила да да час летења; чак није ни знала да га треба избацити из гнезда да би могао да се увери у своје снаге. Тим више што се њено гнездо налазило у грмљу, на земљи.
Временом се птић смирио. Њему се углавном чинило да све иде како треба. Осећање захвалности према својој мајци није му дозвољавало да себе доживи као птицу која је способна да лебди у небесима. Временом је чак почео да тера од себе греховне мисли о летењу – па он не може да изневери своју маму која га воли, а која не лети!
– Да нема ње – размишљао је он у себи – ја бих све до сада остао у јајету.
Али су му се понекад немирне мисли поново пробијале кроз свакодневну рутину, и он је говорио себи:
– Она којој дугујем свој долазак на свет свакако ће ме научити да летим. То је само питање времена. Она ће ми сама рећи када ћу бити спреман за летење.
Али време је пролазило, а у његовом животу се ништа није догађало.
Нико поуздано не зна шта се даље догодило. Једни кажу да тако све до старости није ризиковао да покуша да узлети, а други – да се ипак одвојио од родитељског гнезда и полетео, упркос ужасу који се појавио у очима његове мајке, када га је угледала високо на небу. Важно је заправо само једно: како би на његовом месту поступио ти.
