Похвала и подстицање
У православној педагошкој литератури може се срести различит однос према похвали и подстицању деце. Мислим да је време да се тим јаловим дискусијама учини крај.
Дете се учи захваљујући “повратној вези” са спољашњим светом. Ако родитељи одобравају овај или онај његов поступак, оно тежи да га понови. Ако, напротив, куде његове поступке, оно се труди да их више не чини. Ако пак нема никакве “повратне везе” – ни похвале, ни покуде, дете једноставно не зна како да се понаша. Оно нема стимуланс да понавља добар поступак или да се одриче погрешних поступака.
Подстичите и одушевљавајте се оним што бисте хтели да буде поновљено. Истичите оно најбоље што је Бог већ ставио у ваше дете, да бисте створили у њему самопоштовање и сигурност у себе.
Ако је ваше дете донело из школе добре оцене, прославите то, надахните га да постиже успехе у оним областима у којима је још увек слабо. Подстицање је слично еликсиру, оно је неопходно за психолошко здравље детета. Личност се формира и развија се уз помоћ љубави и подстицања које дете добија од родитеља. Хвалећи и подстичући дете да постиже успехе, ви га надахњујете за још већа достигнућа.
Подстицање побољшава представу детета о самом себи, тера га да поверује у потенцијал који је у њега уложио Бог, даје му сигурност и снагу за нове подухвате.
